Сниман 1979. након Бреговићевог одслужења војног рока, албум једва да прелази пола сата трајања, али у тих тридесетак и кусур минута, стиче се утисак, сви који су на њему ангажовани, од продуцента Нила Харисона до Ђиђија Јанкелића као новог бубњара бенда, закључно са певачем Жељком Бебеком – гину за музику. Сам Бебек је оценио да је из данашње перспективе албум “Битанга и принцеза” (1979) “један од најзанимљивијих остварења у укупној продукцији Бијелог дугмета”.
„Лично то доживљавам и као свој врхунски досег у давним седамдесетим годинама”, признао је Бебек. Четврти и по многима без икакве сумње најкомплетнији и најупегланији албум култног сарајевског бенда тако долази после 45 година “у новом звучном руху”, са идејом да се да се по узору на светски тренд ремикса великих, легендарних албума, уз помоћ нове технологије сада чистије и презентније чују велики хитови “На задњем сједишту мога аута”, „Ипак пожелим неко писмо”, као и епске симфо рок баладе “Кад заборавиш јули” и “Све ће то мила моја прекрити снијегови, рузмарин и шаш”.
М. С.
