Целокупно стваралаштво Саве Дамјанова може се представити чувеном синтагмом Ролана Барта „задовољство у тексту“. Оно се манифестује у врцавом језику његове прозе, у творачкој игри нових поетских светова, живосној демистификацији бројних друштвено-културних табуа, али и изразитој метафизичкој рефлексији, поигравању стварносним плановима, као и пролиферацији ликова и мотива.