ПРИЧА О КЊИГАМА До Бетелгезе, до сна и даље

Кувари више и нису спремали храну, а чак су и елегантни крупијеи зауставили светлуцаве зујеће точкове на хладовитим столовима прекривеним чојом и, у тишини, дуго одбијали димове из црних, танких цигарета. Није се могао чути ниједан крик птице, чак ни зуј залуталог инсекта или звиждук веселог поветарца, написао је Мики Шепард у “Станици за лов на китове”.

У причама егзотичних/езотеричних фикција описи и привид објективног извештаја – изјава, писмо, запис, дневник... – основа су наративног тока и у зависности од намере и вештине аутора сама су срж дела које је углавном мањег обима, од кратке приче до новеле, и често антологијске вредности. Без премца, а и као светионик-водиља како за читаоце тако и за писце, може да послужи непревазиђено дело “Авантуре Артура Гордона Пима” великог мајстора Едгара Алана Поа, новела којој се нема ни шта одузети нити шта додати у њеној довршеној савршености. Још један амерички писац, Конрад Ајкен, успео је да превазиђе стандарде и остави беспрекорну причу “Господин Аркуларис”, у којој сејући детаље и творећи атмосферу офарбану благом језом свакодневице шаље, такође, свог јунака на крстарење бродом “Поларис” пут поларних тмина окованих ледом и зимом.То је заправо други одабрани моменат добро освешћених писаца који су свесни да је у модерном свету “проблем” настао тиме што је свет већ дуго и коначно откривен, па се “нови континенти” морају тражити у непознатим пределима који своје наводне тајне скривају испод површине ледом окованих морских површина (сна). 

Управо овај моменат Непознатог, које је могуће само тамо где још увек није успео да стигне радознали становник Земље, човек, јунак коме је већ тако добро знана планета на којој с мање или више успеха опстаје хиљадама година, на далеке полове оковане ледом и снегом, најважнији је елеменат који је искористио још један амерички аутор, хорор мајстор Хауард Филипс Лафкрафт (1890 – 1937) у новели “У планинама лудила”, која се недавно појавила на српском издавачком тржишту (Чаробна књига). Сама вредност овог бриљантног литерарног дела појачана је начином презентације. У питању је књига са фантастичним илустрацијама које нас враћају у свет маште богатим, колоритним илустрацијама које потписује Франсоа Баранже, цртач који је радио на стварању филмова о Харију Потеру, као и на “Борби титана” и “Лепотица и звер”, а прсте је умешао и у видео игре “Heavy Раин”, “Beyond: Two Соулс”. И није чудо што у дело класика попут Лавкрафта, а још више временски удаљеног Поа, агресивно наступају и продукти нашег времена, жанровске серије и филмови који обрађују језовита створења ископана испод површине мистериозне ледене пустоши, чудовишта из старих времена, или створења ко зна када пристигла из немих тмина далеких галаксија; филмови са тајанственим убицама из пространстава космоса језовите атмосфере са пуно крви и натприродног. (Виђали смо то и у раније, у серијама попут “Досија Икс”, а и у овом трену са нестрпљењем се ишчекује нова сезона франшизе “Труе Story”, са Џоди Фостер, која се бави мистериозним убиствима на Аљасци.)

Али дајте нам времена, мислио је господин Аркуларис, дајте нам времена, и донећемо из пространстава Млечног пута, када се вратимо натраг кући поред Бетелгезе, ноћно иње из Ванвременског света.

Ако се вратимо.

Ђорђе Писарев