ДЕВЕТА УМЕТНОСТ: „ФРАНКЕНШТАЈН - У ИМЕ ОЦА” МАРКА КОНАВА И КОРАЛО РОИА Побуна против творца

Албум је такође “врућ” и актуелан; оригинално га је 2023. године објавила издавачка кућа “Ло скарабео” и побрала бројне похвале мада је албум, као и “Дракула”, био предмет разбукталих дискусија фанова и критичара. На ‘нашој страни’ овим издањем “Чаробна књига” наставља да “хвати и држи корак” са текућом продукцијом 9. уметности. Забележимо да је, као и у случају албума “Дракула”, појава “Франкенштајна” занимљива  и из другог угла: наиме “Чаробна књига” је 2021.  објавила албум “Франкенштајн” Жоржа Беса. Идентична интересовања тројице стрип уметника за класичне хорор романе свакако је врло индикативно јер можда најављује талас нових преиспитивања жанровске заоставштине. Наравно, стрипови који за полазиште имају „адаптацију“ прослављених, класичних али и даље популарних романа нису никакав изузетак. У крајњем случају то су нека од кључних дела за историју хорора као литерарног жанра али и темељи икона популарне културе XX века које су ушле у бројне уметничке форме (од филма и стрипа до позоришта, ТВ серија и компјутерских игрица), у свакодневни говор односно фундус појмова чије значење је опште познато. Неспорно је да поставке „Дракуле“ и “Франкенштајна” чини низ елемената и образаца чија је интригантност ванвремена. С друге стране, сама структура романа као и стилистички манир казивања и данас их добрано дижу изнад рутинске, конфекцијске хорор (пара)литературе. Како год било, популарност романа неминовно је донела бројне „преправке“ и вулгаризације оригинала који су понекад мењани безмало до непрепознатљивости. 

По питању ‘стриповања’ романа „Франкенштајн“ Мери Шели (1797-1851), Бесова “адаптација” и дело Конава и Роиа представљају два могућа начина праћења литерарног предлошка. Бесова одлука да у медиј 9. уметности преточи роман тако што ће се “строго” држати предлошка свакако је била храбра ако се има у виду да књига носи дух XIX века, који је блажи и склонији помпезности у односу на прве деценије XXI века. Конаво је, пак, као и у случају “Дракуле”, био другачијег мишљења па стога на почетку албума јасно пише „Слободна адаптација романа Мери Шели“ у шта се знатижељни читаоци могу уверити врло брзо јер прича одлази у смеру који је поприлично неочекиван и на трагу је већ дуго присутне тенденције “осавремењавања класике” односно акцентовања и продубљивања неких елемената оригиналне приче. Наиме, млади Виктор Франкенштајн, комбинујући медицину XVIII века са списима Парацелзуса ствара, од мртвих тела, ново биће које оживљава Галванијевим струјама. Али, уместо да, као у роману, престрављен резултатом, одбаци ново биће он га поверава својој вереници која покушава да га социјализује. Биће добија и име – Прометеј (што је, имајући у виду грчки мит, неприкладно; поднаслов романа се, пак, односио на научника и његов чин а не на биће које је створено). Прометеј успешно учи и Франкенштајн га представља научном скупу који се, међутим, изругује и научнику и Прометеју. Исмејани Прометеј убија провокатора и одмеће се у шуме… 
Моралне и етичке дилеме “Франкенштајна” у корену којих је недораслост човека да изиграва Бога, Марко Канаво је ‘разрешио’ поступцима створеног бића које је приказао способним да се издигне изнад нетрпељивост људи и нађе своје место под сунцем. Овај неочекивани обрт на крају приче има потенцијал који би сценариста могао да искористити у евентуалном наставку који би оправдао (и развио) измене које је унео у оригиналну причу. С друге стране, мајсторство Корада Роиа апсолутно је неупитно. Поново се срећемо са његовом фасцинантном способношћу дочаравања атмосфере а графизам, валери, монтажа табли, брзе промене ракурса и формата цртежа остављају гледаоце без даха. Додатни адути онеобичавања су одбијање да Прометеј уопште личи на популарну представу из филмова са Борисом Карлофом односно повремено ‘пробијање’ Роијевих скица испод валера (на једном квадрату се чак назире скица рама слике на зиду који није ‘потврђен’ у тушу)! Хтео то или не Рои је створио дух-стрип у овом албуму.  
Речју, “Фракненштајн” Конава и Роиа је ванредно занимљиво дело које комбинује знану причу и нове елементе творећи интригантан амалгам оживљен сјајним готским цртежом изашлим испод пера и четкице врхунског цртача. 

Илија Бакић