Вици Дардићу уручена Велика повеља Бранковог кола

Дардићу је припалало престижно признање “за надахнути допринос лепоти и животу поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића”.

Награду је новом лауреату уручио председник Бранковог кола Ненад Грујичић.

Ово признање поклапа се с педесетогодишњицом уметничког рада Витомира Вице Дардића, јединствене личности на српској културној сцени. Он је надахнути бард српске уметничке сцене, који целог свога века интерпретира антологијску поезију наших и светских песника, дајући песничком говору људско достојанство и онај статус који му по вековној дубини и духовном смислу припада, рекао је Грујичић. 

Витомир Вицо Дардић је, према речима Грујичића, незамењив стуб и градитељ Бранковог кола протеклих деценија. 

Тек с њим, Бранково коло је добијало орфејску лепоту и снагу, оживљавале су стражиловске стазе и пропланци, Фрушка се гора са својим шумарцима примицала и надвијала над његовим боголиком говором, а Сремски Карловци и Нови Сад, крилати, у звонколикој милости риме и стиха, надлетали целу Србију са песмама које је Вицо Дардић упорно, у заносу и посвећено говорио и говори, и не престаје, ево, пола столећа, истакао је Грујичић.

Захваљујући на високом признању, Дардић се осврнуо на свој протекли уметнички век у којем је, поред осталог, снимио на носачима звука десет хиљада часова поезије, а небројене године, једну за другом, даривао и посвећивао искључиво поезији и песницима.  

На свечаности Дардић је казивао чувену Бранкову песму “Кад млидијах умрети”, поеме “Стражилово” Милоша Црњанског и “Војводину” Мирослава Антића, те руковети Ујевићевих, Драинчевих и Миљковићевих песама. 

”Велику повељу Бранковог кола” досад су добили Владета Јеротић, Весна Чипчић, Михајло Јанкетић, Љиљана Петровић, Милан Плетел, Богдан Винокић и Вера Ковач Виткаи.