Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ВЕК ОД СМРТИ ФРАНЦА КАФКЕ Писање као врста молитве

03.06.2024. 12:13 12:20
Пише:
Фото: Pixabay.com

Франц Кафка, прослављени чешки писац немачког језика, преминуо је пре стотину година 3. јуна 1924. Писац глобалног угледа, нека врста оличења авангардног аутора, како га одређују, експерименталног модернисте, за живота је био непознат.

Рођен је јула 1883. у Прагу, тада Аустроугарска, у породици јеврејског порекла, средњег имовног стања. У кући се говорило немачки. Био је најстарији од шесторо деце. Уобичајено се наводи да је очева ауторитарност имала битног утицаја на уобличавање његове структуре личности. Студирао је право, углавном невољно, по очевој жељи. Похађао је притом курсеве и из германистике, као и историје уметности. Радио је у осигуравајућим друштвима. Иако без заноса, остварио је пристојну каријеру на том пољу. Потом и у породичном предузећу, фабрици азбеста. Литерарним радом бавио се у слободно време, највише ноћу. Несумњиво је имао потребу да пише, како би некако изразио или превазишао притисак стварности, како га је осећао.

По сведочењима, писање је описао као неку врсту молитве. Његово дело "Процес", али и друга као "Замак", слика су тоталне отуђености малог човека у свету без емпатије, свету бруталности, недокучивости, безнадежности. Одредница "Кафкијанска атмосфера" израсла из његовог књижевног дела глобално је прихваћена, не само у домену литературе, него далеко шире. За живота је објавио две збирке кратких прича "Разматрање" и "Сеоски лекар", као и поједине приповетке у периодичној штампи. Постхумно су објављена дела која су га прославила "Процес", "Замак", "Америка", "Уметник у гладовању". Публиковао их је Макс Брод, лични пријатељ, упркос изричитој Кафкиној жељи да буду уништена. Брод, који га је познавао са студија, описао га је као повученог, стидљивог, ћутљивог, али и начитаног. Ако је веровати Максу Броду, Кафка је Платона читао у старогрчком оригиналу. По истом извору био је опхрван младалачким страстима. Био је склон јеврејским традицијама, са којима је одрастао. Са друге стране имао је извесни отклон према дисциплини коју припадност те врсте подразумева. Био је такође активан у локалном прашком јеврејском позоришту. Током боравка у Берлину, раних двадесетих, похађао је јеврејске студије, учио хебрејски. Политички, изјашњавао се као склон анархистичким начелима, или такође идејама социјализма.

Породичне везе извукле су га од учешћа у Првом светском рату, пошто је наводно био важан за ратну привреду. Дијагностификовна му је, међутим, туберкулоза, 1917. године. Пошто му се здравствено стање погоршало марта 1924, враћа се у Чешку из Берлина, да би се потом нашао у санаторијуму крај Беча. У Киерлингу и умире 3. јуна 1924. Имао је 40 година. Сахрањен је у Прагу. Кафка је све време писао на немачком. Уосталом, матерњи језик му је био јидиш. Једино су писма Милени Јесенској писана на чешком.

Писао је веома много, а поред другог, као и неку врсту терапије, ако не литерарна дела, онда писма. И највећи део написаног, колико је познато, је спалио. Његови, иначе недовршени романи, појављују се 1925. "Процес", "Замак" наредне године, потом 1927. "Америка". Макс Брод их је не само објавио, он их је коначно уобличио, створивши, рецимо, смислене целине. Упркос тумачењима која се невероватно разликују, његово дело, иако наизглед апсудрно или тешко разумљиво, постало је глобално незаобилазно.

 

Пише:
Пошаљите коментар