УЗ ОДЛАЗАК РАЈКА ЛУКАЧА (1952 – 2024) Тихи мајстор пера
Велику животну библиотеку напустио је приповедач, антологичар, преводилац и есејиста Рајко Лукач.
Рођен 1952. године у Међеђи код Босанске Дубице, после прве године на Филозофском факултету у Задру, студије је наставио на Филолошком факултету у Београду, где је дипломирао на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности.
По завршетку студија остаје у главном граду, где се професуром бавио неколико месеци, а потом је био новинар, уредник и водитељ књижевних трибина, те сарадник и уредник у неколико издавачких кућа. У готово пет деценија дугој књижевној каријери објавио је двадесетак збирки поезије, шест књига прича, две драме, осам романа, а био је и изузетно плодан и награђиван писац за децу.
За претпоследњи роман „Дивит и рукописи” из 2017. добио је награду „Јанко Веселиновић”, а лане објављени „ Curriculum витае” препознао је и жири Награде „Меша Селимовић”, оцењујући да се Лукач у овом роману који тематизује веома осетљив период српске историје, чврстом наративном структуром и стилски упечатљиво, комбинујући елементе документарне прозе и врсног трилера, потврдио као врстан приповедач. Један од његових последњих текстова - прича „Чувени језик таксисте Јока” објављен је концем прошле године у „Дневниковој недељној култури.”
М. С.