Успешан 6. Београдски фестивал европске књижевности

Поред великог броја посетилаца, међу којима је значајно присуство младих, програме фестивала пратили су многи домаћи писци, професори универзитета, низ припадника дипломатског кора у Београду, као и представници јавног, културног и академског живота, стоји у саопштењу "Архипелага".

Фестивал је завршен синоћ у Дому омладине Београд, а публика је последњег дана могла да прати панел о популизму, разговор с писцем Михајлом Пантићем, као и пројекцију филма "Мисија Лондон" Димитра Митовског.

Панел о популизму у савременој култури, политици и друштву донео је живу, занимљиву, на моменте и полемичну расправу о овом кључном изазову модерних времена.

Илдико Ердеи, Душко Лопандић и Зоран Лутовац, у разговору с модераторком Маријом Ненезић, расправљали су како о глобалним оквирима, тако и о локалним бојама популизма.

Подсетивши да је популизам тема о којој се код нас јако мало писало у литератури, али да је управо сада у току велико теренско истраживање популизма у нашој средини, Зоран Лутовац је нагласио да је човек популизма антидемократски настројен човек.

Он је подсетио и да популизам користи и злоупотребљава демократске институције и процедуре, али да је у његовој основи настојање да се успостави непосредна комуникација између популистичког вође и народа кога он предводи.

"Популизам је слаба идеологија, али опасна пракса. Ваља се подсетити да истраживања показују како је у САД 70 одсто људи рођених тридесетих година снажно веровало у демократске институције, док само 30 одсто људи рођених осамдесетих верује у демократске институције", рекао је Лутовац.

Лопандић је говорио о изворима популизма, препознавши их у појединим токовима глобализације, великом порасту неједнакости, паду читаности и значаја културе.

Говорећи о последицама популизма, као и о контроверзи да ли је референдум демократство или популистичко средство, Лопандић је истакао да узроке треба тражити и у слабостима демократских елита.

Илдико Ердеи је нагласила да је популизам стално присутно својство друштвених и политичких токова, али да у нашем времену то својство постаје доминантно.

Најчешће се говори о десном популизму, каже Ердеи, али у исто време морамо имати у виду и леви популизам, јер су данас оба популизма на сцени и њихове варијације се мењају од једног до другог друштва.

Сусрет и разговор с Михајлом Пантићем био је у знаку његове недавно објављене књиге прича "Када ме угледа оно што тражим" о којој су говорили Жарко Требјешанин и Гојко Божовић.

"Понекад за себе мислим да сам монструм рационализације, али се у причама не може све објаснити, нити мислим да све у причама треба објашњавати. Магија приче нас води у свом правцу. Ја зато за себе и кажем да сам најпре читалац, свеједно што сам написао 11 књига прича. Напросто, интензитет читања превазилази интензитет писања. Треба да се препустимо магији приче док се она отвара пред нама и док нам расветљава наш свет. Тако сам писао и ову књигу", истакао је Пантић.

Публика је на 6. Београдском фестивалу европске књижевности могла да прати четири целовечерња мултимедијална књижевна програма: седам читања познатих светских и домаћих писаца, четири пројекције филмова у оквиру ретроспективе "Књижевност на филму" и погледа изложбу светски познате уметнице и илустраторке Јуко Шимизу "Дивљи лабуд", по мотивима истоимене књиге прича Мајкла Канингема.

Учествовали су познати немачки писац Томас Мајнеке, један од најчитанијих словеначких писаца Фери Лаиншчек, израелски песник Амир Ор, један од назјначајнијих савремених хрватских песника и есејиста Бранко Чегец.

Звезда 6. Београдског фестивала европске књижевности био је велики италијански и светски писац Клаудио Магрис, аутор књига "Дунав", "Микрокосмоси", "Друго море" и недавно објављеног романа "Обустављен поступак".

Неколико стотина људи дошло је да слуша разговор са овим писцем који је потом стрпљиво, више од пола сата, потписивао свој нови роман.

"Књигама су потребни догађаји, а савременој књижевности иновативне тачке промоције. Драго ми је да је Београдски фестивал европске књижевности, који организујемо у десетој години рада Архипелага, на тај начин препознат у широј јавности", истакао је оснивач фестивала и главни уредник "Архипелага" Гојко Божовић.