Студија "Злато четника и партизана - деконструкција мита"
БЕОГРАД: Службени гласник је јесењу сезону представљања својих нових издања започео једном изузетно занимљивом историографско-етнографском студијом "Злато четника и партизана - деконструкција једног мита" Милоша Тимотијевића коме је до сада објавио већ више наслова.
О књизи су говорили, поред аутора и њеног уредника историчара Борисава Челиковића и др Ивица Тодоровић један од њених рецензената и научни саветник Етнографског института САНУ.
Књига носи поднаслов "Финансије и отпор окупатору у Србији и Југославији (1941-1945)".
Како је истакао Тодоровић, аутор књиге је спровео једно необично истраживање и приказао у којој мери је злато у српској историји све до наших дана остало један од митских елемената и да се у чачанском крају још увек истражује терен да није случајно остало благо које је династија Карађорђевића сакрила пре него је напустила Краљевину Југославију.
Према речима уредника Челиковића "централни део књиге почиње расправом о немачко-италијанско-усташкој пљачки златног, сребрног и папирног новца Краљевине Југославије 1941, обимом евакуације злата у Каиро, а затим се наставља детаљним прегледом минималних новчаних средстава које је из иностранства добијала војна организација генерала Драже Михаиловића".
Према његовим речима, финансирање Југословенске Војске у Отаџбини (ЈВуО) посматра се кроз компарацију с огромним новчаним средствима које је поседовала партизанска војска (по први пут да се такво питање поставља у историографији), почев од припрема за устанак 1941, потом стварања слободне територије, до завршних година рата, што је до сада била табу тема.
Упоредо се истражује, додао је он, анализира и тумачи пљачка новца, злата и осталих драгоцености, коју су током рата организовали Немци, Италијани, Бугари и хрватске усташе на простору целе Југославије.
На крају се анализира вишедеценијска Удбина претрага простора источне Босне и западне Србије под руководством Тита и Ранковића, посебно на ужем простору око Равне горе, између планина Каблар и Сувобор, како би се ископало "четничко злато“ и архива ЈВуО.
Завршни део посвећен је приказу и анализи појаве повезивања древне народне митологије злата са искуствима из Другог светског рата, што је створило низ нових легенди које се конструишу у вези с "тајном четничког злата”, као потпуно нова антрополошко-историјска појава савремене Србије.