Роман "Све моје сестре" Лауре Барне споменик Растку Петровићу
БЕОГРАД: Писац Растко Петровић добио је свој споменик романом "Све моје сестре" Лауре Барне, који заслужује да буде екранизован, оцењено је вечерас на промоцији те књиге у издању куће Дерета.
Говорећи на промоцији у Коларчевој задужбини, уредник у Дерети Зоран Богнар је оценио да књига Лауре Барне превазилази њена prеthodna дела, испољава пуну идејну зрелост и намеће се као интригантно дело.
Богнар је приметио да је роман "Све моје сестре" (2021) захвалан за драмтизацију и екранизацију и представља "луцидни омаж великом Растку Петровићу".
Књижевни критичар и професор Филолошког факултета у Београду Александар Јерков је оценио да је Барна, написавши добру књигу "подигла споменик првог реда" Петровићу (1898-1949).
У слици епохе, у захватању полувековног доба српске културе - ту је Лаура на свом терену. Обликовање једне целине је једна од бољих страна њене прозе - њена стилистичка недељивост и грађење целовите визије, оценио је Јерков.
Он је признао и да је могуће да се читалачки укус померио даље од онога што њему лично одговара и да Барнин начин писања "представља једну врсту опетерећења за савременог читаоца који би да буде брже, лакше".
Оценивши да је Петровић "најпотцењенији велики писац српске књижевности", Јерков је рекао да ће ова књига у том смислу рехабилитовати писца, који је оставио романе попут "Са силама немерљивим" (1927), "Људи говоре“ (1931) и "Дан шести“ (1961).
Јерков је рекао и да уз све комплименте за "Све моје сестре" има утисак на неким местима "да оно што тек треба постићи да бисмо разумели Растка Петровића да се то подразумева као да то већ знамо".
Писац Александар Максим Поповић је рекао да Барна у књизи "Све моје сестре" и другима својим делима пише "трагајући за изгубљеним временом" и "подстиче заблуду" да пише роман о Петровићу, Веселину Чајкановићу, Исидори Секулић и другим личностима.
Према његовим речима, њени романи су далеко од биографских, односно романсираних биографија, јер она узима моделе, попут Петровића, "и око тог одела гради сасвим нову причу".
У овом случају покушава да говори о некој врсти апсолутног уметника, човека који нема живот ван уметности, коме је и обична куповина хлеба у пекари уметнички акт, оценио је Поповић.
Барна је рекла да у својим романима узима све историјске ликове само да би се "увукла у период који је један од најзначајнијих у историји уметности, културе и цивилизације, а то је крај 19. и прва половина 20 века".
Неколико романа сам написала чији су ликови из тог периода. Трагизам њихов ми је био примамљив да бих могла описати тај период, који је имао за своју сценографију ратове, а наше поднебље и два рата више, рекла је Барна.
Према њеним речима, Петровић је био писац, песник, путописац, фотограф, сликар и дипломата који јој је у роману "Све моје сестре" послужио да опише јак уметнички покрет који је уздрмао српску учмалост после Првог светског рата.
Барна је поменула и да су у том покрету поред Петровића били и Иво Андрић, Милош Црњански, Исидора Секулић и други који данас "представљају културну базу Србије".
