Протести у Стокхолму због доделе Нобела Петеру Хандкеу
БЕОГРАД: Аустријском писцу Петеру Хандкеу данас се на свечаној церемонији у 16.30 часова у Стокхолму уручује Нобелова награда за књижевност за 2019. годину, а као и у тренутку када је у октобру објављено његово име, поново се дигла прашина међу онима који ову одлуку Шведске академије желе да оспоре.
Већина земаља региона најавила је бојкот, а на друштвеним мрежама се шире негативни коментари.
Како многи страни медији пишу, очекује се да ће стотине људи присуствовати протестима против Хандкеа на централном тргу у Стокхолму, док је другаи протестни скуп планиран испред концертне дворане где се одржава церемонија.
Свечаности неће присуствовати представници Албаније, Косова, Босне и Херцеговине, Хрватске, Северне Македоније.
Како је хрватско Министарство спољних послова навело на свом профилу на Твитеру, та земља неће имати представника због "доделе награде особи политички ангажованој у давању подршке великосрпској политици Слободана Милошевића 90-их година прошлог века".
Списку оних који бојкотују придружила се Турска због, како је наведено, негирања геноцида у Босни. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган казао је да због избора Хандкеа "Нобел нема вредност".
"Додела Нобелове награде за књижевност на дан људских права фигури која негира геноцид у Босни и Херцеговини није ништа друго до награђивање кршења људских права", казао је он турској телевизији.
Међу најгласнијима у осуди на Твитеру је Питер Мас, амерички новинар и писац, који је бурно изразио своје противљење. На његовом профилу на Твитеру од јуче је објављен низ његових текстова из архива "Ваштингон тајмса" из деведесетих година, а неколико пута "шеровао" је и хештег #BosniaWarJournalists.
"Новинари који су пратили рат у Босни заузимају став против Нобелове награде за Петера Хандкеа. Користећи хештег #BosniaWarJournalists, они описују ономе чему су сведочили деведесетих", навео је Мас.
Под поменутим хештегом огласили су се, између осталих, и Кристин Аманпур са Си-Ен-Ен-а, Саманта Повер, која је деведсетих радила као ратни репортер за неколико медија, између осталих "Бостон глоуб" и "Економист", Роџер Коен, у то време дописник "Њујорк тајмса" са Балкана, Шри Финк, Џенин ди Ђовани и други.
Медији на немачком пишу о томе да та награда штети српској демократији. Наводи се, између осталог, да Хандке тој награди није дорастао, а цитирали су и писца из Београда Филипа Давида који је казао да је "Хандке морална нула".
"Тешко је, ако не чак и немогуће, Хандкеово целокупно књижевно дело одвојити од његових политичких активности. Нобелова награда ће неспоразуме у нашој регији још једном продубити и ране деведесетих поновно отворити", казао је књижевник у интервјуу за Радио Сарајево.
С друге стране, Хандке има велику подршку у Србији, а уз њега је данас у Шведској и његов дугогодишњи пријатељ Емир Кустурица, као и деветочлана група жена из Републике Српске које су део Удружења жена жртава рата Републике Српске.
Такође, уочи саме доделе 115 српских интелектуалаца - универзитетских професора, научника и књижевника потписало је писмо подршке славном писцу које је намењено Нобеловом комитету, иностраној и домаћој јавности.
Како пишу страни медији, Хандке није позван на традиционалну манифестацију за лауреате са средњошколцима у предграђу Стокхолма, где су многи студенти страног порекла. Олга Токарчук ће, међутим, присуствовати.
Аустријски писац у интервјуу за РТРС рекао је да није очекивао кампању која се води против њега и да је имао идеју да покуша да помири ставове.
Хандке је додао да воли Бањалуку и да би волео на пролеће да дође у Републику Српску.
"Волео бих да сретнем једну мајку са једне и једну са друге стране. Једну мајку из Кравице, где је био почетак свих масакра и једну мајку из околине Сребренице. То је била моја идеја, али мислим да је била помало наивна. Мислим да у овом тренутку ту идеју не могу реализовати", рекао је Хандке.
