Представљено ново коло едиције Прва књига Матице српске
НОВИ САД: У Свечаној сали Матице српске представљено је овогодишње коло култне едиције „Прва књига” које обухвата есеје Дајане Милованов „Персефона и Аријел: женске фигуре и културно памћење у поезији Силвије Плат”, роман Страхиња Млађеновића „Лоцус Амонеус или Прича о дечкоњи и девојчурку”, и збирку песама Катарине Пантовић „Унутрашње невреме”.
Говорећи о овим насловима, књижевна критичарка Тања Крстић указала је да, иако жанровски потпуно различите, она је указала да ове три књиге ипак повезују неке невидљиве нити. А једна од могућих тачака спајања је, како је навела Тања Крстић, преиспитивање наших идентитета.
Главна и одговорна уредница едиције проф. др Владислава Гордић Петковић указала је, пак, на чињеницу да је у протекле 62 године под етикетом „Прве књиге” објављено укупно 280 наслова. „Има ’Прва књига’ врло специфичну важност, специфичан значај, јер она је само протоколарни начин да се младом писцу отвори поглед пре свега уметничке експресије, али и одршкрину врата света издаваштва, те литерарне и културне афирмације”, навела је проф. др Владислава Гордић Петковић. „У том светлу увек се сетим дивног стиха Емили Дикенсон у којем она помиње океан отшкринутих врата. Едиција, дакле, јесте важан тренутак иницијације, који наговештава безброј могућности, али истовремено, наравно, не обећавајући аутоматски ни славу ни публицитет”.
Владислава Гордић Петковић подсетила је на то да су се у Матичиној „Првој књизи” огласили песници Милутин Петровић, Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Војислав Карановић; да је у њој трасиран пут савремене српске женске књижевности кроз рукописе Милице Мићић Димовске, Љубице Арсић, Радмиле Гикић, Љиљане Јокић Каспар; да су у овој едицији објавиљивали будући књижевни стручњаци, универзитетски професори попут Драгана Kujunyića, Михајло Пантић, Јован Делић.., као и да је у њој изашла једина збирка прича Драга Великића „Погрешан покрет”.
Сви навијамо за младе писце у њиховом покушају да открију стварност, и да видимо како се то они са својим ’раним радовима’ боре у покушају да обликују своје виђење стварност. Ови млади аутори потврђују да треба да постоји вера у српске младе списатељске снаге, које ће свакако бити заслужне за улазак у нови канон, који се тек ствара. И који ће својим колегама, сарадницима и сапатницима, помоћи да прођу тај исти пут, порука је проф. др Владиславе Гордић Петковић.
М. С.
