Писарев међу првих 5 за најбољу нефикцијску књигу

Жири ради у саставу: др Владимир Гвозден, др Ана Петров и Семездин Мехмединовић.

Поред Писаревљеве књиге, у ширем избору су још и: „Књига о фотографији“ Давида Албахарија и Жарка Радаковића (Лагуна),  „Све због ваздуха“ Јовице Аћина, (КОВ), „Луталаштво“  Мирјане Бобе Стојадиновић (М. Стојадиновић), и „Ратници, истраживачи и зачаране оазе“ Бојане Мојсов (Досије студио).

Ужи круг биће објављен почетком септембра.

Идеје ме, записао је Жид, занимају изнад свега. Оне живе, оне се боре, умиру као људи. Тако се есеј јавља као изванредна реакција против линеарног приповедања, што подразумева остварену тежњу ка синхроности попут оне на сликарском платну. Истовремено, есеј, подразумевајући ерудицију и специфичан таленат, нуди право на избор, укључујући равноправно у игру и самог читаоца.

Аутор

Шта значи реч копипејст у контексту наслова ове књиге? Ђорђе Писарев тим термином именује он врсту литературе/живота која је блиска миметичком, односно реалистичком концепту књижевности, а која, узимајући од стварности превише, постаје банално копирање света који је човека свео на потрошачку животињу. Живети у таквом све­ту, у којем је човеку дато све осим правог живота, рекли бисмо, горе је од смрти.

У књизи „Копипејст или живот?“ поред текстова о домаћим ауторима попут Павића, Басаре, Тишме, Светлане Велмар Јанковић, Воје Деспото­ва, Милисава Савића, Михајла Пантића, Илије Бакића, Горана Скробоње, ту су текстови и о страним ауторима (никако страним нашим читаоцима), попут: Барта, Гејмена, Толки­на, Хандкеа, Ле Клезиа итд. Такође, у књизи се налазе и текстови чији наслови сами по себи могу да сигнализирају читаоцу које су књижевне преокупације Ђорђа Писарева као компетентног читаоца и као писца: „Како да писац испрати ритам живота”, „Како писци стварају Универзуме”, „Срце остављено на чардаку ни на небу ни на земљи”, „Ка­да би се побунили јунаци књига”, „Када би јунаци књига могли да мењају своју судбину”, „(Не)поуздано упутст­во за куповину (нај)бољих књига”, „Мистификација или (поново) изгубљена стварност”, „Страх од змајева, киборга, матрикса и гоблина” итд.

Питање које Ђорђе Писарев поставља у тексту „Шта сања читалац 21. века”, налази се скривено (најчешће) и у другим текстовима, поводом или о другим писцима и књигама. Борислав Пекић, кога такође помиње и Писарев у овој књизи, каже: „Истина је полиморфна, али није плуралистичка“. Око тога шта је то Истина не можемо се расправљати, под условом да откријемо шта је истина. Ђорђе Писарев, читалац и писац, трага за Истином, на граници између чудесног и разумног.

Ненад Станојевић