Нова књига београдског песника Милана Б. Поповића

Како каже за „Дневник“, ово је седма по реду књига песама у којој су се нашле изабране песме из три књиге из 2006. и 2007. године, али и са новим песама које су настале током прошле године.

– Како бих сачувао од заборава неке моје почетне импулсе и поетске записе, одлучио сам да из сваке од њих три одаберем по 15 до 20 најемотивнијих, најснажнијих, најпротестнијих и најбунтовнијих песама, и поново их објавим, али са екстра бонусом од 70 потпуно нових песама које су настале у великом креативном набоју у свега три месеца крајем 2020. године. Корице књиге, као и илустрације и генерални дизајн књиге је уметнички рад мог најбољег сарадника још од моје прве књиге песама „Молитва тетовираног срца“, Јакше Влаховића, академског сликара и графичара, међународно признатог и награђиваног карикатуристе, али и музичара, гитаристе и композитора београдске готик метал групе „Абонос – представља ново песничко издање Поповић.

Добронамерни критичар

Поред песничких збирки објавио је и три музичка метал, рок, реге и хип хоп ЦД-а, а на његових 50 песама из прве четири књиге ауторску музику је правило 50 музичких састава, међу којима су Александра Слађана Милошевић у дуету са групом Алогија, као и Зоран Маринковић из Бјесова. Поповић је и дугогодишњи рок критичар и рецензент, а његови текстови објављивани су у бројним новинама, фанзинима и интернет порталима, почев од магазина „Рокс“, преко новина „Блиц“ црногорског “Дана“, босанскохерцеговачког „Фокуса“...

– Као ЦД рецензент слушам и пратим све. Од Силване до Нирване. Морам да будем упознат са новитетима из готово свих могућих музичких праваца да бих могао да донесем свој став о нечему или некоме. Откада су ме прогласили песником и када су почели да пишу рецензије мојих књига песама, веома добро знам колико много значи јавно изговорена или јавно написана реч. Колико креативца може да погоди негативна критика, а колики полет и срећу афирмативна. Зато од 2006. године веома пазим шта пишем о младим ауторским бендовима. Оно што мислим да не ваља кажем им добронамерно усмено, ван сцене, ван јавности. Јер сам брутално добронамеран – закључује Милан Б. Поповић.

Како истиче, ова књига намењена је како његовој породици, брату Марку, мајци Милеси и оцу Борисаву, тако и циљној групи савремених урбаних, модерних, младих људи. Наводи и да је куриозитет за данашње услове тираж ове збирке песама.

– Прошлу књигу песама „Песма бунца плаче“ штампана је у другом допуњеном издању од 1.500 примерака и она је разграбљена. Ова нова књига за српске и балканске услове, невероватно али истинито, има шампионски тираж од чак 2.500 примерка и дистрибуира се широм Србије и Војводине, али и свих држава бивше велике Југославије. Не жалим се. Мене то радује. То и јесте мој циљ. Комуникација са публиком преко стихова и песама – истиче Поповић.

Осим великог броја песама, у књизи има и много уводничара и рецензената: Дубравко Јагатић (Загреб), Срећко Миловановић (Београд), Миодраг Стошић (Београд), Александар Савановић (Нови Сад), Веселин Гатало (Мостар), Божидар Андрејић (Београд) који су, како каже, успели да му, као својеврсним рентгеном, скенирају душу. Година коју је обележила епидемија коронавируса, али и полицијски сати, утицали су на на његову креативност па је, како напомиње, свега четири песме написао током локдауна.

Пошто жели да своју поезију учини што доступнијом све заинтересоване за збирку „Бољи од свог живота“ позива да му се обрате на његов имејл: kulturaurbanihŽyahoo.com.

– Поезија нема тржиште јер се велике издавачке куће не желе упуштати у такве пројекте јер од њих немају комерцијалан ефекат. Мислим да би се поезија куповала ако би се на ТВ и радију и у штампи и на интернету истоветно рекламирала и имала маркетинг као и проза. Мада, поезија је одувек имала своје поклонике. Није то био тако масовни број људи, али је био и остао одабран и елитан, а ја поезију сматрам елитном дисциплином духа, и као такву сматрам да има астрономски високу цену коју нико не може да плати; моју душу, или било чију другу; па зато књиге и поклањам онима који покажу иоле заинтересованости да је прочитају – закључује Милан Б. Поповић.  

Е. Н. Д.