Магија и меланхолични реализам Хуга Прата

Прича почиње 1913. у предвечерје Првог светског рата, а као један од јунака појављује се капетан Корто Малтезе, разапет на сплав и препуштен на милост Тихом океану. Његов спасилац је Распућин, агресивни брадати Рус познатог презимена и непредвидивог понашања.

После успеха „Баладе...“ и паузе од три године, Прат је наставио да исписује и исцртава Кортове доживљаје у поглављима-епизодама од по 20 табли што је оптимална дужина за стрип ревије; премијере тих епизода биле су у француском магазину „Пиф гадгет“ са којим је Прат интензивно сарађивао јер се из Италије преселио у Француску. Из „Пиф“-а Корто се ширио даље, у белгијски „Тинтин“, италијански магазина који се звао „Корто Малтезе“ и многе друге међу којима су били и београдски часопис „Пегаз“ (који је уређивао Жика Богдановић; у овом издању стрип се звао „Корто Малтежанин“), сарајевски магазин „Стрип Арт“ (уредник Ервин Рустемагић), те „Политикин забавник“. Ове кратке епизоде (било их је више од 20) сакупљене су у неколико албума различитог обима, зависно од издавача; један од тих албума је, поред „У знаку Јарца“ и „Увек мало даље“, и „Келти“ који, после уводног текста Франсоа Ривијера, карата и раскошних Пратових скица-акварела, чине епизоде „Анђео са источног прозора“, „Под заставом новца“, „Концерт у О’молу за харфу и нитроглицерин“, „Сан зимског јутра“, „Виногорја ноћи и руже Пикардије“ и „Бурлеска између Зуидкота и Бредина“.

Док су prеthodnе приче водиле Корта по морима, острвима и џунглама Централне и Јужне Америке, кроз светове магије, изгубљених златних градова, дивљих племена, увек са далеким о?ецима Првог светког рата који бесни у Европи, овог пута романтично-меланхолични капетан мора да „угази“ у сам Велики рат. Кортови путеви неминовно ће водити преко бојишта јер се ова простиру преко Европе и околних мора, мада он трага за старијим мистеријама каква је седам златних градова Јужне Америке или квалитетним винима, односно пријатељским разговорима. Истини за вољу, Корто понекад показује и предузетничку иницијативу када организује интернационалну екипу (из свих зараћених страна) која ће украсти злато црногорског краља („Под заставом новца“)!

Мада није вољан да учествује у борбама, Корто се не либи да узме оружје у руке и запуца како би елиминисао немачке шпијуне и авионе или енглеске окупаторе Ирске. На његову жалост, шпијуни су, у ствари - шпијунке, лепе, духовите, интересантне жене са којима би се он радо дружио али их рат раздваја; но, он нема среће ни са женама на „пријатељској страни“: лепа удовица Банши одбија његову понуду да оду заједно јер мисли да је потребнија Ирској!

Више пута Корто бива уверен да реалност уопште није онаква каквом се чини и каквом се представља, да у њој готово да нема ничега јуначког; управо зато славног Црвеног барона убија пијани пешадинац а издајник бива слављен као херој, док прави херој остаје заклоњем својом улогом издајица; на исти начин ће се развити прича о лепој, одузетој девојци која је наводно оборила пет или шест немачких авиона – а у стварности је немачки шпијун. Коначно, у једној од најпоетичнијих прича, „Сан зимског јутра“ (што је парафраза Шекспировог „Сна летње ноћи“; једнако тако је „Анђео са источног прозора“ парафраза наслова Мајринковог романа „Анђео са западног прозора“), у рат се мешају и стари енглески митови како би спречили освајање с којим ће доћи немачки богови.

Својеврсни судар мита о чаробњаку Мерлину и магије лепе шпијунке која свира харфу, уз мрачни плес лудог кловна, садржај је бизарне „Бурлеске између Зуидкота и Бредина“. Корто Малтезе - дете Ниње, андалузијске Циганке врачаре и блуднице и морнара чијим венама тече крв Келта, из Корнвола, постојбине гусара, вештица и вила - у суштини је (парадоксално) романтик и циник, сањар и ратник, познавалац многих практичних али и опскурних вештина и, као такав, идеалан је медијум који спаја више нивоа постојања - стварно и измаштано, митолошко и реално, материјално и спиритуално-езотеријско. Отуда је серијал о његовим авантурама специфичан „случај“ магијског реализма у стрипу, једнако неодољив у свом текстуалном и у стилизованом ликовном сегменту. Прат тражи повећану пажњу и прилагођавање успореном ритму казивања; без тог напора Корто ће остати несхваћен или ће се превидети суптилне, фине нијансе; читаоци морају да прихвате уплив магијског доживљаја света у реалност односно поигравање фактима. По таквом ставу према (уметничкој) стварности Прат је близак Х. Л. Борхесу који је истину представљао као фикцију, за разлику од других писаца који су фикцију покушавали да представе као истину. На овако уздрмане темеље реализма додају су спекулације и мистификације и тако гради зачудни магијски свет који је на корак од оног који познајемо (или барем тако мислимо).

Прат се мајсторски поиграва стилизованим и минималистичким цртежом који једнако предано представља чудесне и тривијалне призоре измештене од уобичајеног и очекиваног, а на радост правих љубитеља „прича у сликама“ и преданих пратилаца серијала који има култни статус. „Дарквудов“ албум „Келти“, који је део серије од 12 албума са доживљајима Корто Малтезеа, репрезентативно је издање ремек-дела из уметничке баштине 20. века.

Илија Бакић