КО ЈЕ БИЛА ЖЕНА ЗБОГ КОЈЕ ЈЕ МЕША СЕЛИМОВИЋ ОСТАВИО ЖЕНУ И ЋЕРКУ? "Кад бих умео да напишем најлепшу књигу на свету посветио бих је...."
"Кад бих умео да напишем најлепшу књигу на свету, посветио бих је својој жени Дарки," рекао је једном Меша Селимовић, човек чија су дела обележила југословенску књижевност, а живот – љубав према жени која му је била ослонац у сваком тренутку.
Прича о Меши и Дарославки Дарки Божић није само љубавна; то је сведочанство о борби против друштвених норми, осуди околине и непрестаној борби за право на љубав..
Љубав која руши препреке
Након Другог светског рата, Меша Селимовић је започео нови живот у Београду. У то време био је ожењен Десанком, с којом је имао ћерку, али сусрет с Дарославком потпуно је променио његов живот.
Љубав према Дарки била је толико снажна да је напустио брак и започео заједнички живот с њом, иако је то значило суочавање с осудама околине и губитак угледа у друштву.
Даркина прошлост такође је била спорна у тадашњој политичкој клими – била је ћерка генерала краљевске војске и супруга војника несталог током рата. Меша је због ове везе искључен из Комунистичке партије и изгубио посао, што их је приморало да напусте Београд и започну живот у Сарајеву, у тешким материјалним условима.
"Добар дух" и инспирација
Селимовић је често наглашавао да је Дарка била кључна фигура у његовом животу и стваралаштву.
"Она ме је бранила од невоља живота, штитила од грубости, храбрила кад ми је било тешко. Без ње бих био ситни професор или политички руководилац," рекао је Меша.
Даркина љубав, интуиција и снага постали су темељ његове књижевности. Она га је бодрила док је писао дела попут Дервиша и смрти и Тврђаве, а њено разумевање и подршка омогућили су му да преброди сиромаштво и непријатељство средине.
"Ко промаши љубав, промашио је живот"
Њихова љубав надживела је све тешкоће. Чак и у ноћи када је Меша преминуо, Дарка је показала дубину своје привржености, изјавивши: "Да сам знала да сву ноћ неће доћи, ја бих лежала и спавала уз њега."
Након његове смрти, Дарка је наставила да чува његову књижевну заоставштину, бранећи је од злоупотреба и осигуравајући да Мешина дела остану релевантна за генерације које долазе.
"Сви његови дервиши, смрти, тврђаве, туђе земље и тишине не би постојали да није било љубави зване Дарка," записала је једном.