Драгану Стојановићу уручена награда Иво Андрић за 2018.

"Велика је част на овај начин, као добитник награде која носи име Иве Андрића, бити доведен у везу са његовим стваралаштвом и свиме што оно свима нама значи", рекао је Стојановић који ће, како је додао, новчани део награде дати Фондацији "Солидарност за Косово" чији је оснивач француски хуманитарац Арно Гујон.

Стојановић је навео да Андрића чита од детињства и да је крајем прошлог и почетком овог века написао књигу "Лепа бића Иве Андрића" која, пре свега, говори о женској лепоти, али и о фасцинацији лепотом и љубави уопште.

Када се та књига појавила, рекао је, није могао ни да помисли да ће некад за своје новеле добити награду Иво Андрић, те истакао да је сада још снажније повезан са оним што је Андрић урадио или, целином свог опуса, наложио другима да покушају.

"Књигом ''Ћерка шпанског борца'' сам хтео на свој начин, а свако треба да нађе свој начин, да дам себи рачуна о томе шта сам проживео и шта смо проживели у прошлом веку, шта нам се у њему десило, како смо га претурили преко главе, шта се није десило, а могло је и требало", навео је Стојановић.

Председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића академик Миро Вуксановић је подсетио да је прошло тачно сто година од како је Иво Андрић дошао у Београд, 1919. године, али да тај јубилеј нису обележавали посебним програмима јер то, додао је, не би пристајало уз име човека који је био мера за меру озбиљности и свега што је важност вишег реда.

"Међутим, учинили смо нешто друго, значајније и за Андрића и за српску књижевност, науку и културу. Задужбина је објавила Друго коло у пет књига Критичког издања дела Иве Андрића. Припремљено је за штампу Треће коло са истим бројем књига", рекао је он.

Тако је, додао је, научним поступком обрађено свих 136 Андрићевих приповетки и све његове песме, у стиху и у прози.

Усвојен је, каже, план о томе да ће Четврто коло обухватити Андрићеве романе, а пето коло есеје, укључујући и записе о писцима и њиховим књигама, путописне и сродне белешке, све што је Андрић објавио, и тај посао ће, додао је, бити завршен до 2024. године.

"Роман ''Омер-паша Латас'' и ''Знакови поред пута'', књиге које су, што се зна, остале у рукопису, као критичка издања биће објављене одмах после 2024. године. А све остало из Андрићевих рукописа, оно што није штампано, биће приређено и обнародовано у годишњаку ''Svеskе'', као што се годинама у Задужбини ради", додао је Вуксановић.

У ужем избору за добитника награде Иво Андрић била су дела Боривоја Адашевића "Из спискова прећутаних ствари" и Милете Продановића "О папагајима и предаторима".

Председник жирија Александар Јовановић је образложио да је књига "Ћерка шпанског борца" награђена јер, пре свега, враћа достојанство причи и причању.

"У њој се, на уметнички заиста импресиван начин, наставио Андрићев говор о неумитном трагичком сплету историјских збивања и личних судбина", навео је он.

Додао је да "Ћерка шпанског борца" у своје три приповетке има своју ужу и ширу причу и да су све три приче готово хронолошки дате у контексту онога што се нашем народу догађало од Првог светског рата.