ЂОРЂО СЛАДОЈЕ ДОБИТНИК КОЧИЋЕВЕ НАГРАДЕ Новосадском песнику признање за допринос српској писаној речи
Новосадски песник Ђорђо Сладоје овогодишњи је добитник Кочићеве награде која ће му бити додијењена 25. августа, на свечаној академији у Банском двору у Бањалуци. По оцени жирија, између једног од најпризнатијих савремених српских лиричара и Петра Кочића постоје стваралачке подударности, а пре свега „по њиховом служењу српском језику и припадништву репрезентативном току српске књижевне традиције”.
"Ђорђо Сладоје, као и његов знаменити prеthodnik, књижевност доживљава као суштинску посвећеност својој култури и српском народу, који у својим књигама пише о његовим величанственим узлетима, али и трагичним удесима и ожиљцима савременог доба", наведено је у образложењу одлуке жирија Кочићеве награде, уз подсећање да је Сладоје за свој књижевни ангажман већ добио низ признања, попут Вукове награде, Његошеве, Змајеве, Дучићеве, Дисове и Шантићеве, те Жичке хрисовуље.
Осим романа у стиховима "Модре жилице" и књиге прича "Доживљаји лирског торбара", Сладоје је аутор бројних књига песама, међу којим су: "Дневник несанице", "Велики пост", "Свакодневни уторник", "Трепетник", "Плач Светог Саве", "Петозарни мученици", "Далеко је Хиландар", "Огледалце српско", "Мала васкрсења", "Манастирски баштован", "Златне олупине", "Силазак у самоћу", "Певач у магли", "Занатски дом" и "Димни знаци".
"Такав опус представља аутора као тренутно најзначајнијег представника стражиловске лирске нити, поету свестраног осјећања традиције и препознатљиве душевности. Сладоје је истовремено пјесник најкомплекснијег, али и најнепосреднијег лирског израза православне духовности", пише у образложењу одлуке жирија, уз оцену да је Сладојева поезија редак и драгоцен спој песништва високе културе, племените осјећајности и изразите националне свијести, као израза завјетног памћења упркос времену солипсизма и дезинтеграције.
М. С.