Додељена Андрићева награда писцу Анђелку Анушићу

На данашњој свечаности, аутору је награду доделио председник Управног одбора Задужбине, академик и књижевник Миро Вуксановић.

Награђена књига је објављена код издавача Удружење књижевника Републике Српске у Бањалуци, а у најужем избору било је и књижевно дело “Телефонски именик мртвих претплатника” Милана Тодорова, куће Архипелаг из Београда.

Жири Андрићеве награде радио је у следећем саставу професор др Александар Јовановић, председник, професор др Петар Пијановић и др Марко Недић.

Трочлани жири је у образложењу одлуке навео да “награђена збирка приповедака уметнички сугестивно даје читав низ људских судбина изглобљених из свог завичаја и својих живота, в(ј)етром вијаних између изгубљености и неприхваћености.”

У одлуци жирија истиче се како је “посебна вредност ове збирке језик који чува све просторне и временске слојеве у којем живе његови јунаци: у лексици и синтакси чува се њихово памћење, али и сећање наше књижевности и културе”.

Лауреат Андрићеве награде Анушић прочитао је своју беседу поводом тако великог признања, где се у почетку захвалио председнику Вуксановићу на овој части, управници Задужбине Жанети Ђукић Перишић, и свим члановима жирија.

“Кад писац добије награду, поготово ону која је крштена именом Иве Андрића, можда би најбоље било ''ћутати'', или бити тврд на речима, монашки уздржан, попут многих јунака и ликова нашег добитника Нобелове награде, као и њега самог”, рекао је Анушић.

Члан жирија Пијановић прочитао је своју анализу награђене збирке приповедака, где је нагласио да је тема књиге избеглиштво већине Срба и затирање српске културе са простора некадашње Војне крајине.

Направљена је паралелна анализа с делима сличне атмоспхере и миљеа - “Сеобе” Милоша Црњанског, “Цамера обсцура” Горана Милашиновића, сарајевске трилогије Моме Капора, “Дан шести” Растка Петровића и других.

У тексту Пијановића издвојене су по квалитету приповетке у збирци лауреата - “Источна, на западним капијама”, “Потерница, Сервус Сервијане”, “Легенда о човеку кога је ветар вијао” или “Мртвачки сандук и остале упокојене ствари”.

Према пропозицијама конкурса за Андрићеву награду, могу се пријавити најбоље приповетке, циклус или збирка приповедака објављени између 1. јануара и 31. децембра prеthodnе календарске године.

Задужбина је основана 1976. године према тестаметарној вољи Иве Андрића, и до сада је доделила 44 награде многим значајним књижевницима као што су: Драгослав Михаиловић, Антоније Исаковић, Милисав Савић, Александар Тишма, Милорад Павић, Филип Давид, Данило Киш, Давид Албахари, Вида Огњеновић, Живојин Павловић, Радован Бели Марковић, Љубица Арсић, Владимир Кецмановић, Владимир Матијевић, Јелена Ленголд, Горан Петровић, Александар Гаталица, Михајло Пантић, Јован Радуловић, Младен Марков, Јовица Аћин и многи други.