ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА ОД РОЂЕЊА ДАНИЛА КИША, ПИСЦА И БУНТОВНИКА „Пишем, дакле, јер сам незадовољан собом и светом”

Данило Киш је рођен у Суботици. 

Отац му је Едуард Киш, мађарски Јеврејин, мајка Милица Драгићевић, родом са Цетиња. 

После раног детињства, обележеног Другим светским ратом, што ће постати један од најснажнијих извора његове литературе, Киш ће се наћи на Цетињу, где ће завршити гимназију. Студирао је у Београду, где је био први дипломирани студент Светске књижевности.

Киш је започео као песник, да би се од почетка шездесетих година окренуо прози: кратким причама и приповеткама, новелама и романима.

Прве Кишове књиге објављене су 1962. године, када су се у једном тому појавили кратки романи Мансарда и Псалам 44. 

Потом следи Кишов "породични циркус", један од два најважнија тока у пишчевој књижевности.  

Романи "Башта, пепео" (1965) и "Пешчаник" (1972), заједно с књигом кратких прича "Рани јади" (1970), оживљавају мистерију детињства која се догађа усред ужаса логорског света Другог светског рата. 

Тек спознати свет се руши у вихорима историје, од којих Кишови јунаци покушавају да сачувају макар неки траг породичне историје и постојања света у коме су обликовани. 

Док је "породични циркус" приповедна реконструкција логорског света нацизма, новеле у Гробници за Бориса Давидовича (1976) и Енциклопедији мртвих (1983) и у постхумно објављеној књизи Лаута и ожиљци (1994) говоре о стаљинистичким монтираним процесима и чисткама. 

Тако се у Кишовој прози заокружује велика слика епохе друге половине XX века.

Упоредо с писањем прозе, Киш је све време писао аутопоетичке есеје, драгоцено сведочанство о његовом животу и делу. 

Кишов аутопоетички опус један је од најважнијих опуса те врсте у укупној историји српске књижевности.

Поред неколико књига есеја и књиге разговора Горки талог искуства, посебно место у овом опусу има полемичка књига "Час анатомије" (1978).

Киш је писао драме и филмске сценарије. Преводио је с француског, мађарског и руског језика.

Кишове књиге преведене су на велики број светских језика, у издањима водећих светских издавача и у едицијама модерних класика светске књижевности. 

За роман "Пешчаник" добио је НИН-ову награду за роман године, за Гробницу за Бориса Давидовича Горанову награду, за Час анатомије Награду Жељезаре Сисак, за Енциклопедију мртвих Андрићеву награду. За укупан књижевни рад добио је Награду „Скендер Куленовић“, "Седмојулску награду" и Награду АВНОЈ-а.

Добио је и низ међународних књижевних награда, међу којима се налазе: "Велики Златни орао града Нице" за укупан књижевни рад, француски Орден Витеза уметности и књижевности, италијанска књижевна награда "Тевере" и Награда "ПЕН Бруно Шулц" која му је додељена у САД.

Изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности (1988).

Књиге Данила Киша, боље од ма чега другог, показују да све није књижевност, али да књижевност може бити најбољи део нашег искуства. 

Дело Данила Киша потврђује пишчеве речи с почетка осамдесетих о „величанственом механизму који не дозвољава да се свет обесмисли, да речи изгубе своје значење“.

У кратком есеју "Зашто пишем?" из 1985. године Киш каже:

"Пишем, дакле, јер сам незадовољан собом и светом. И да бих исказао то незадовољство. Да бих преживео"

Данило Киш је писац који има и читаоце и тумаче. 

И он своје читаоце непрестано стиче у новим генерацијама. Управо зато је неопходно да дела Данила Киша стално буду доступна. 

Архипелаг је ексклузивни издавач дела овог писца за Србију, Хрватску и Босну и Херцеговину. У издању Архипелага објављена су Кишова дела у десет књига (романи, приче, поезија, драме и филмски сценарији) и Кишови поетички списи у три тома (изабрани есеји у књизи Последње прибежиште здравг разума, "Час анатомије" и "Горки талог" искуства).

Мирјана Миочиновић, која је приредила велики део пишчеве књижевне заоставштине, приредила је и волуминозну књигу Данила Киша Из преписке која је објављена у два издања (2021, 2024).