РЕДИТЕЉ О ФИЛМУ КОЈИ СЕ РЕТКО ВИЂА У ЕВРОПСКОЈ КИНЕМАТОГРАФИЈИ Јовић: Људи врло заинтересовани за ту врсту културе код нас

Јовић је истакао да је "Лазарев пут" један од филмова који се ретко виђају у европској кинематографији. 

"Бави се једном врстом егзистенцијализма са аспекта источног хришћанства, дакле православног, где су и кадрови и светла конципирани као православне иконе. Људи који се баве тиме, они ће то брже да открију, али у духу целог филма је нешто што смо ми приметили већ са prеthodnim филмовима из "Исцељења" и "Заврштења", да су људи врло заинтересовани за ту врсту културе код нас. Ми имамо да понудимо средњевековне грађевине и фреске и то њих јако интересује", оценио је Јовић.

Према његовим речима, у филму је представљена заштићена баштина Унеска, фреске које описују Јеванђеље или житије неког свеца које је уз модел иконописања и фрескописања пробао да преточи у филм.

"То не иде лако, потребна је једна теоријска подлога знања о томе и ми смо отворили један филмски правац који би ишао ка нечему што заправо нас најбоље представља или смо бар ми видели да нас најбоље представља“, објаснио је Јовић истакавши да ће на дан биокопске премијере бити продавана и промовисана књига "Дневник Лазаревог пута".

У средишту филма је прича о уличном путнику, протагонисти Лазару који се, стицајем околности, нашао на једном мистичном острву и сада пролази кроз разну бирократију како би пронашао пролаз са тог острва.

"Шта се заправо догађа и како Лазар пролази све то по том мистичном острву, то ћете видети на премијери у филму у ком играју Иван Босиљчић, Жарко Радић, Небојша Дугалић, Бојан Жировић, Јудита Франковић Брдар и остали", напоменуо је Јовић.

Јовић је истакао да је најзахтевнија сцена током снимања била она која је снимана из једног кадра који траје 27 минута.

"Морали смо дуго да је увежбавамо, и Небојша Дугалић и Иван Босиљчић морали су заиста добро да је увежбају, као и директор камере. То је једна од сцена која је, заправо, мени била најзахтевнија, најдуже смо је пробали. На крају је испала заиста сјајна и доста помињана сцена на фестивалима и међу стручном јавности, међу критичарима", објаснио је Јовић.

Јовић каже да је изазов била и сцена која је снимљена на самом острву Фолегандрос, на врху литице где се налази црква и где је неприступачно за било шта осим за магарце, мазге и одлазак пешице.

"Имали смо посебан начин на који ћемо да се пребацимо до самог острва који броје и двестотинак људи на њему, а онда и опрему и све то да пребацимо на врх те литице. Ту је и ветар који вам не одговара ако подижете дрон... Али сви ти услови и све то што смо урадили, је нешто што би гледаоца требало да привуче у биоскоп. Моја основна жеља и намера је била да гледате овај филм на телефону, телевизору, нешто што је мало платно", објаснио је Јовић.

Јовић је рекао да је филм дуго сниман због услова у којим су се, у том тренутку затекли, због вируста "Ковид", мигрантске кризе и зато што је локација снимања, острво Фолегандрос на Санторинију, био у посебном режиму у том периоду.

"На крају, ево, дошли смо до финалног резултата, дошли смо до те премијере, дуго смо је сви исчекивали, управо због тих разлика и препрека које смо имали", закључио је Јовић о филму који је светску премијеру имао на Интернационалном филмском фестивалу у Непалу.