РАЗБИБРИГА ЗА ЉУБИТЕЉЕ СЕДМЕ УМЕТНОСТИ И велики филмови имају мане

Оне ипак не промакну оштром оку пажљивих филмофила са прстом на даљинском, спремним да унедоглед враћа снимак не би ли открио још један „бау-бау” који се прошуњао у процесу монтаже. 

Уколико потражите овај појам у речнику „Вукајлија”, који се позива на истоимену, деценију стару емисију која је многима изменила начин гледања филмова, наићи ћете на сликовит, такорећи боливудски пример, али поента је јасна: ауто изрешетан стотинама шаржера, одваљена лева врата, исцепане задње гуме, фелне већ праве добре трагове по асфалту, стакло лети свуда, па и у камеру, а већ у следећој сцени исто возило појављује се са тричавих пет-шест рупа од метка, поломљеном антеном и прљавом шофершајбном.

Хичкоков легендарни филм „Север, северозапад” остаће упамћен између осталог и по малом статисти – детету које је и пре праска запушило уши, у шта ћемо се уверити ако га премотамо на тренутак када се у ресторану Ева Марија Сент тек спрема да пуца у Керија Гранта, као што се у „Терминатору 2: Судњи дан” глава женског робота распада пре пуцња из оружја Арнолда Шварценегера.

Најпознатији филмски реквизит, вредан више милиона долара, и заштитни знак Дороти у „Чаробњаку из Оза” – црвене ципелице накратко постају црне док се она и Страшило боре са стаблима јабука, што вероватно нису приметили ни најзагриженији фанови. 

 Исто тако им је промакло у оригиналној верзији мјузикла „Бриљантин” да конобарица у милкшејк бару потпуно промашује прекидач покушавајући својим лактом да искључи светла, али се она неким чудом ипак гасе.

Обожаваоци „Парка из доба јуре” Стивена Спилберга вероватно памте сцену у којем џиновски велоцираптори прогоне Лека и Тима Марфија кроз кухињу. 

Међутим, оно што је већина превидела јесте кратак период у коме можете уочити руку једног од чланова сниматељске екипе како придржава звер да би стајала мирно. 

У другој сцени кошаркашке игре у филму „Лет изнад кукавичјег гнезда”, када Макмарфи надиграва Мартинија тако што баца лопту која се одбија од ограде, непажњом је остао тим иза камере и неколико рефлекторима осветљених места у позадини жичане ограде. 

И један члан екипе „Пирата са Кариба” случајно се појавио у финалној сцени првог дела, заувек дајући Црном Бисеру делић јужњачког шарма тамном сенком свог каубојског шешира.

У „Спајдермену” из 2002, када на почетку филма Питер Паркер открива своје моћи и током процеса тестирања случајно разбија лампу у својој соби, може се уочити да су се она чудесно вратила на своје место и пре него што је његова тетка ушла да види шта узрокује сву буку. 

„Играј своју игру” илити „Ocean’s Eleven”, пети најуспешнији филм Стивена Содерберга из 2001. године са зарадом од преко 450 милиона долара, крије кадар у којем Расти (Бред Пит) стоји у хотелу „Белађио” и густира коктел са шкампима, али се у једном моменту угао снимања мења и главни јунак одједном једе шкампе са тањира, да би потом чаша доживела волшебан камбек. 

И јутарњи снек заносне Џулије Робертс у „Згодној жени” доживео је трансформацију из кроасана у америчку палачинку. 

 Иако важе за један од најбољих филмова двадесетог века, чак и „Петпарачке приче” Квентина Тарантина носе низ грешака. Узмимо за пример упечатљиву сцену давања адреналина кад ликови напето бележе крстић црвеним маркером на прсима Уме Турман, којем нема ни трага док се глумица буди из предозираности, као ни крви на Гимлијевој секири у „Господару прстенова: Две куле”.

Дешава се и да редитељи побркају године, па тако у „Титанику”, када Џек Довсон, кога игра Леонардо Дикаприо, покушава да спречи Роуз да се убије, он помиње свој родни Висконсин, на чијем је језеру Висота пецао. Проблем је у томе што је то вештачко језеро настало 1917. године, шест година након што је потонуо Титаник. 

Форест Гамп чинио је много лудих и невероватних ствари током свог живота, али је изгледа инвестирање у „Епл” 1975. године најлуђа, будући да ова компанија није јавно пословала све до 1980. године, па тако није било ни могуће улагати у њене деонице.

Међу интернет страницама могу се наћи и дезинформације оних који су се хтели поиграти с љубитељима оваквих пикантерија. Тако су чувене фотографије авиона на небу у „Троји” и етикета „адидаса” на марами Џонија Депа у филму „Пирати с Кариба” у ствари фотошоп обраде.