Почео 11. Кустендорф, Сорентину уручено „Дрво живота“

Кустурица је истакао да је Сорентино тренутно најбољи редитељ у свету зато што је развио своју поетику и језик из два најзначајнија правца европског филма.

„То је на неки начин наставак италијанског неореализма, а визуелно мислим да је такође једном ногом у поетском француском реализму. Оно што је треба да се нагласи јесте да је Паоло Сорентино и писац и преводи речи преко музике на филм“, нагласио је Кустурица, додавши да сваки човек који може да напише добру реченицу, може и да сними добру секвенцу.

Кустурица је рекао да се тренутно преводи на српски језик његова нова књига аутобиографског карактера из које је цитирао део.

„Неуморни покривитељ самога себе и човек узнемирујуће баналности, преимућство које је у стању да измрцвари и најспремнија људска бића, као и многе друге баналне особе, брка Пантонијеву са Лолобридзидом и вечно је уверен да казује јединствене паметне ствари. Аматерски редитељ контраверзних филмчића. Ssto се тиче његових клеветника и подржавалаца, има сасвим јасно мишљење. Први су обузети тешким проблемима сексуланог реда, а други психолошке природе. И на крају непрестано ожалошћен, искомплексиран, тужан, плачан, склон да глуми жртву, егзотичан, на први знак повишене температуре, са сигурношћу тврди да почиње смак света, рекао је Кустурица.

Сорентино је захвалио на награди. Прво је рекао да је то његова прва награда за каријеру, иако му је тек 47 година и да се нада да ће добити још једну за други део каријере, да би га Кустурица исправио да је заправо добио награду за свој следећи филм због чега је изразио велику задовољство.

Врло сам срећан што сам овде и драго ми је да сам дошао хеликоптером. Надам се да ће дете у мени овде пронаћи своју радост, рекао је Сорентино и извинио се због свог енглеског језика.

Кустурица је prеthodno рекао да и ове године покушава у Дрвенграду да удружи велике и оне који ће тек постати велики  и да овогодишње издање од свих prеthodnih издваја идеја да се „фикција претвара у стварност уз помоћ фикције.

На отварању је говорио и министар културе и информисања Владан Вукосављевић приметивши да светло са Мећавника обасјава српску културу.

Он је подсетио да је пре више векова деспот Стефан Лазаревић написао колико је у моћи, ми своју песму плетемо.

Више од три деценије Емир Кустурица пажљиво плете своју песму културе, филма, талента и надахнућа и та песма се чује широм света. Мед свог талента поделио је са свима који су ту храну културе желели да узму, а многи су хтели. Позвао је и друге вредне пчеле из области уметности да такође мед свог талента поделе са онима који то желе да узму и сви који желе да се хране здравом храном културе у прилицу су да се одрекну отровне хране индустрије забаве, рекао је Вукосављевић.

Мећавник је, захваљујући Кустурици, како је рекао министар, постао велика кошница у којој се 11. пут окупљају вредне пчеле из целог света и чији производ ми конзумирамо.

Отварању је присуствовао и прошлогодишњи добитник Златне палме у Кану, Швеђанин Рубен Естлунд, који је испричао како га је Кустурица позвао на фестивал и послао приватни авион по њега у који он није смео да уђе из страха.

Церемонија је почела са неколико сачуваних кадрова из остварења Оковани филмом из 1918. године у којима Љиља Брик силази са плаката у загрљај руског песника Владимира Мајаковског чија је муза и љубавница била.

Изгубљени филм, по сценарију Мајаковског, послужио је као инспирација за плакат овогодишњег Кустендорфа, а приказани кадрови су били увод у плесно-акробатски перформанс Душана Мурића и Сање Радуловић.

Све је зачињено наступом америчког гитаристе Герија Лукаса који је свирао уз неми филм Међучин Ренеа Клера из 1924. године.

Након пројекције филма Сквер, Естлунд ће одржати радионицу за студенте и младе ауторе, а онда следи концерт јапанског бенда Јапалкан који изводе српску музику.