Одлазак Неде Арнерић, велике позоришне и филмске глумице

Њене бројне улоге обележиле југословенску и српску кинематографију, а велики траг оставила је и нашем позоришном животу. Радила је са највећим редитељима, великанима југословенског глумишта, и остваривала улоге које су награђиване на значајним фестивалима. Регионални медији пренели су вест о изненадној смрти ове славне југословенске и српске глумице,уз осврте на њену богату каријеру указујући да је била истинска звезда и једна од најбољих глумица бивше Југославије.

Неда Арнерић је је већ са 16 година уписала Академију за позориште, филм, радио и телевизију у класи професоре Миленка Маричића. Међутим, није завршила јер је закон бранио да студенти прве и друге године снимају филмове и представе, а Неди су стизале бројне понуде које није могла да одбије.

Њени родитељи су инсистирали да буде факултетски образована јер су се плашили да неће имати од чега да живи када популарност прође, те је глумица 1980. године дипломирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Од малих ногу интересовала се за разне видове уметности. Балет је учила код Данице Шетине која је била наставница и Локици Стефановић, а са 10 година је почела да похађа часове глуме у групи покојног глумца и редитеља, Бате Миладиновића. Била је члан Дечје драмске групе Радио Београда и са 13 година је снимила свој први филм “Сан” и постала је прва дечја филмска звезда у Југославији.

Њен таленат је први увидео редитељ Пуриша Ђорђевић са ким је наставила да сарађује. Године 1967. је добила улоге у филмовима “Ох, дивљино” и “Јутро” које је такође режирао Ђорђевић. Тада се раме уз раме развијала са легендама глумишта Миленом Дравић, Љубишом Самарџићем, Мијом Алексићем, Љубом Тадићем, и другим великанима. Уследила је 1968. година када је снимила филмове “Сакулатат”, “Вишња на Ташмајдану” и “Подне”. “Вишња на Ташмајдану” ју је прославила и сместила у врх југословенске глумачке сцене.

Неда Арнерић је постала култна фигура шездесетих година, а иако је имала само 15 година, одлично се снашла поред глумаца као што су: Радмила Савићевић, Чкаља, Велимир Бата Живојиновић… Од 1969. године је живела и радила у иностранству и по Југославији. Глумила је у филмовима “Кро контри”, “Дивљи анђели” и “Време без рата”… Године 1973. године је добила улогу у филму “Сутјеска”, где је тумачила лик Јагоде. Наступа у филму “Схафт ин Африца” који добија статус култног, а чувене сцене у којима је нага начиниле су је секс симболом тога времена. Наредне године остварује улоге у филмовима “Л’ Еротомане” и “Ужичка република” који спадају у најзначајнија остварења у којима је учествовала. Након Снежане из “Грлом у јагоде”, Делфине у “Исправи се Делфина” (за коју је добила “Сребрну арену” у Пули и “Царицу Теодору” у Нишу), као и улоге у филму “Љубавни живот Будимира Трајковића” Неда је освојила филмску и телевизијску публику широм региона.

Наставила је да ниже улоге у “Госпођа министарка”, “Нешто из живота” ,“Ко то тамо пева”, “Недељни ручак”, “Мој отац на одређено време”, “Приче преко пуне линије” и “Јужна стаза”, те у легендарном филму “Варљиво лето ‘’68” где је тумачила улогу лепе библиотекарке Оље. Године 1988. глумила је у остварењима “Осми дан у недељи” и “Халоа - празник курви” редитеља Лордана Зафрановића. Филм говори о бурном летовању брачног пара из Немачке, Мајре и старијег професора Манфреда, које глуме Неда и Стево Жигон. Неда је за ову улогу добила “Златну арену” на Филмском фестивалу у Пули.

“Плакету југословенске кинотеке” за сва остварења на филму Арнерићева је добила 2009, а већ нарадне награду “Павле Вуисић” за животно дело. До 2016. Неда Арнерић је снимила више од 110 филмова на простору некадашње Југославије и и у иностранству и одиграла преко 40 улога у позоришту, међу којима су “Кир Јања”, “Професоналац” у Звездара театру, дуговечна “Игра парова” у Београдском драмском и “Извињавамо се, много се извињавамо”.

К. Р.