У НОВОМ САДУ ПОЧИЊЕ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ „СЛОБОДНА ЗОНА” Све сами победници
Јубиларно, 20. издање филмског фестивала “Слободна зона” почиње вечерас у новосадском биоскопу “Арена синеплекс” пројекцијама филмова “Човјек који није могао шутјети” Небојше Слијепчевића и “Анора” Шона Бејкера.
Оба филма освојила су Златне палме на прошлом Канском фестивалу. Слијепчевић за најбољи кратки филм, који говори о ратном злочину у Штрпцима, а Бејкер за најбољи играни, који говори о њујоршкој плесачици која се удаје за руског олигарха.
На програму јубиларне “Слободне зоне”, између осталих, биће приказана и свеже овенчана остварења са угледних филмских фестивала као што су „Још сам ту” Валтера Салеса, награђен за најбољи сценарио у Венецији као и „Мој омиљени колач” Марјам Могадам и Бенташа Санаихе, добитник Награде екуменског жирија и Награде ФИПРЕСЦИ у Берлину.
Осим у биоскопу “Арена синеплекс”, публика ће филмове са “Слободне зоне” моћи да гледа и у биоскопу Културног центра Новог Сада.
Добитник “Велике награде Недеље критике” у Кану, филм “Симон са планине” Федерика Луиса, говори о човеку који се придружује групи деце са посебним потребама. Они су на ходочашћу, и на том путу почињу да уче Симона како да се опусти и пригрли животна задовољства. Филм “Успомене тела у пламену” Антонеле Судасаси, кроз причу о три девојке у ери када је сексуалност била табу. Женственост су разумеле кроз неизречена правила и имплицитна наметања.
“Ми немамо другу земљу” је документарни филм групе аутора из Палестине која приказује како његова заједница у Масафер Јати бива уништавана окупацијом, остваривши, успут, неочекивано пријатељство с израелским новинаром који му се придружује у борби.
Биће приказан и један од најбоље оцењених филмова у званичној конкуренцији 74. Берлинског фестивала, „Мој најдражи колач” који су режирали Иранци Бенташ Санаиха и Марјам Могадам. Реч је о нежној драми о усамљеној удовици која позива таксисту у стан, с намером да прекине своје самотне дане. Ово је један од првих филмова који приказује жену без хиџаба од доласка на власт тврдокорног исламског режима 1979, са ретко виђаним сценама у којима жене пију алкохол, пуше цигарете или љубе мушкарце. Због свега тога, редитељима је био забрањен долазак на светску премијеру у Берлин, где је филм добио Награду екуменског жирија и признање Удружења филмских критичара ФИПРЕСЦИ.
И. Б.