Ковачевић: Награда Палићког фестивала је врхунац

Ковачевић је данас на конференцији за новинаре Палићког фестивала рекао да му је изузетна част што је добио награду за изузетан допринос европској кинематографији, посебно када се сагледа списак ранијих добитника.

"Људи који су је пре мене добили су имена која су уградила свој радни век у историју српског, југословенског и европског филма", нагласио је Ковачевћ.

Присетивши се да је 1973. године створио свој први филм на академији као дипломски рад на одсеку за сценарио, Ковачевић је рекао да је као младић радио нешто не знајући да ће данас бити жив.

"Педесет година је у то доба био футуризам о каквом се није могло ни сањати. Могу вам рећи да је лепо бити жив с обзиром на моје драге колеге које су последњих година напустиле свет", рекао је синеаста.

Ковачевић је рекао да на почетку каријере није могао да претпостави да ће пола века паралелно радити за позориште и као сценариста, редитељ и сарадник у преко 20 филмова.

"Кад се осврнем, те филмове смо радили са великом дозом ентузијазма. Никад није било довољно средстава, услова да остваримо све написано. Снимало се брзо, али врло предано и припреме су биле дуге и темељне. Није било могуће правити грешку. Цури трака, а трака кошта", присетио се Ковачевић.

"Лифкину" награду Ковачевић је схватио и као "пријатељски поздрав" директора Палићког фестивала Радослава Зеленовића и Мише Могоровића, кога је описао као младог продуцента у најбољим годинама "од кога се тек очекују велике ствари" .

"Зеленовића сам упознао мислим да филм није био ни пронађен. Старији смо од браће Лимијер. Постоји прича да је Рале рођен у биоскопу, а уместо у обданиште отишао је у кинотеку", нашалио се Ковачевић.

Осврнувши се на прву добитницу "Лифке", глумицу Милену Дравић, Ковачевић је рекао да је поседовала "бескрајан дар, могла је да игра све и драму и комедију".

"Кад се неко роди за нешто онда му то лепо стоји", оценио је Ковачеивћ.

Присетио се да је дружење са још једном добитницом "Лифке" глумицом Миром Бањац, Зораном Радмиловићем и остатком глумачке екипе представе "Радован Трећи" иза сцене у бифеу често било занимљивије и "нисте морали ни да их гледате на сцени".

Ковачевић је подсетио да је Бањац, између осталог, играла у "Балканском шпијуну", а да је у његовом недавном филму "Није тешко бити човек" дописао сценарио посебно за њу и Милана Ланета Гутовића, коме је то била последња филмска улога.

"Остале су сцене које су драгоцене и лепе", нагласио је Ковачевић.

Одговарајући на новинарска питања Ковачевић је оценио да данас присуствујемо "великој експанзији и продукцији свега и свачега".

"Пре свега мислим на телевизију која ће појести јако даровите људе. Телевизија је машинерија за уништавање дара и онај кога телевизија заведе, јер преко ноћи постајете популарни, не види како троши године", навео је Ковачевић.

Према његовим речима, филмови седамдесетих и осамдесетих су били припремани јако дуго, рађени су врло прецизно "тако да није чудо да имате филмове са репрезентативном плејадом глумаца са простора бивше Југославије".

Ковачевић је оценио да је Југославија имала моћну и јаку кинематографију која је освајала свет сликом и причом, није било чудно да добијају међународне награде и било је "правило да неки од филмова те земље буде у Кану или Венецији".

Како је навео, до распада Југославије било је произведено око 800 филмова, од прве "Славице" Вјекослава Афрића" (1947), а било је обавезно да бар 50 посто годишње продукције буде посвећено Народноослободилачкој борби.

"Људи који су радили на филму у то време од хонорара за филм могли су да живе врло пристојно годину дана. Данас се плаћа по дану, снима се јако пуно и мислим да квалитете није адекватан ономе што се снима", оценио је Ковачевић.

Напоменувши да је провео "већи део радног века у рату", Ковачевић је објаснио да је "Свети Георгије убива аждаху" истинита прича о инвалидима из Балканских ратова, да се "Ко то тамо пева" завршава бомбардовањем Београда, где почиње "Андерграунд".

Ковачевић је упозорио да је сада "ова прича са ратом у Украјини катастрофална".

Према његовим речима, најкатастрофалније је што се "о могућем нуклеарном рату прича као о пијаном куму који може да пуца на свадбу".

Ковачевић је навео да двадесет људи данас одлучује о судбини осам милијарди и то никоме није посебно трагично, нити то што може бити уништена читава цивилизација.

"Касније су се само писци и песници чудили и писали антиратне књиге, а те књиге не читају они које води рат. У ери смо технологије која је непредвидива и не знамо правце у којима ће ићи. Ако нас буде. Ако нас не буде остаће неки трагови, негде", оценио је синеаста.

Ковачевић је додао да му се ових дана мотају главом наслови "Неподношљива лакоћа постојања" и "Дуго путовање у ноћ" који се "додирују и стварају осећање, не страха, него бриге".

"Страх ће доћи на јесен и зиму. Кад се будемо сетили савета из осамдесетих да не мора да ради фрижидер, може храна да буде и на крову. Да не причам о деведесетим о оном чуду и пустињи која нас је задесила", рекао је Ковачевић.

Према његовим речима, изгледа да нове генерације морају да трпе трагедије које су преживеле старије "и "то се зове историја човечанства".

Сценариста је истакао да му је јако жао што крајем деведесетих није урађен филм "Бели хотел" иако је редитељ Емир Кустурица био "на корак од снимања".

Било је предвиђено да Никол Кидмен игра главну улогу али је бомбардовање 1999. године прекинуло све.

Палићки фестивал биће отворен вечерас у 21 сат, уручењем награде “Александар Лифка” Ковачевићу, а потом ће главни такмичарски програм отворити филм “Рабије Курназ против Џорџа В. Буша” редитеља Андреаса Дресена.

Фестивал европског филма Палић трајаће до 22. јула, а биће приказано преко 130 филмова у 15 селекција и програмских целина.