Свечана академија „Слово љубве” у средњовековној Арачи

Програму у порти цркве из 13. века присуствовали су покрајински званичници, културни радници и представници општине Нови Бечеј.

Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, у свом обраћању рекао је да историју увек треба сагледавати објективно и без својатања и да се историјске чињенице не могу прекрајати и натписивати зарад дневно-политичких потреба:

- Неки су мислили да сам својим доласком издао, односно продао Арачу, нашу, мађарску. Али мислим да нису у праву, Арача је и даље и мађарска и српска и заједничка, јер говоримо о крају 14. и почетку 15. века кад су Срби и Мађари били савезници. Постојао је период када је властелин овог поседа био један од најутицајнијих угарских политичара, али је то политика и то је прошлост. То је политика која је данас постала историја, јер свака политика једном постане историја. Зато није свеједно какву политику данас водимо, јер ће она исто тако постати историја. Мислим да је са тог аспекта важно водити такву политику, која ће овом невероватном средњовековном здању вратити пуни сјај, која ће значити реконструкцију овог објекта и која ће га приближити посетиоцима, грађанима Војводине, Србије и ширег простора – рекао је Пастор.

У оквиру програма свечане академије „Слово љубве“ представљена је и књига др Золтана Чемереа под називом „Арача: историја ишчезлог насеља“. На обали Црне баре, у простору доњег тока некадашње реке Галацке живело је насеље, док је живео тај водоток. Ово насеље је било културно-религијски центар, заједно са базиликом, која је подигнута у 13. веку, којој је касније призидан и манастир, негде у 14. или 15. веку. То је био фрањевачки самостан, који је вероватно живео све до доласка Турака. Арача је у својој последњој фази, пред освајање Турака, претворена у мање утврђење за одбрану. Прве деценије 15. века представљају златно доба ове вароши, када је власник Араче, али и свих насеља бечејског властелинства био деспот Стефан Лазаревић, који је те поседе добио од краља Жигмунда, пошто је пре тога успостављен војно-политички савез у заједничкој борби против Турака.

Слово љубве“ на Арачи реализовано је у оквиру пројекта Општине Нови Бечеј и програма „Градови у фокусу“.

- Налазимо се на културном добру Републике Србије које је заједничко. Арача би требало да буде мост који повезује хришћанске народе, српски и мађарски, иако су нам се, према речима господина Пастора, путеви некада сударали и разилазили, а некада не. Но, историја не треба да се мења, треба је бележити, зато и јесмо овде, на овом велелепном објекту некадашње базилике Араче, који јесте католички, али је и читаво шире насеље својевремено припадало Ђурађу Бранковићу, што значи да је овде записана и српска и мађарска историја – рекао је председник општине Нови Бечеј Саша Максимовић.

У оквиру свечане академије на Арачи, традиционална књижевна награда „Деспотица Ангелина Бранковић“, како смо већ објавили, додељена је песнику, књижевном критичару, есејисти и антологичару, Селимиру Радуловићу, за књигу „Сенка осмог еона“.

Радован Влаховић, директор Банатског културног центра, више је него задовољан успехом манифестације „Слово љубве“ на Арачи:

- Најзначајнија је чињеница да смо почели да оживљавамо простор као што је Арача, који је дуго година само једном годишње био жив, кад се држала миса. Банатски културни центар ће, у сарадњи са општином Нови Бечеј, АП Војводином и Републиком Србијом, настојати да у будућем времену овај простор и ову локацију духовно оживи, да унесе нове елементе и садржаје, јер се показује да имамо прекрасан амбијент и изглед самог храма који нам је овом приликом послужио као светски јединствена сценографија.

Програм свечане академије упутпунили су првак Српског народног позоришта из Новог Сада Миодраг Петровић, првак Народног позоришта из Кикинде Бранислав Чубрило и ансамбл за рану музику „Ренесанс“ из Београда.

Д. Гурјанов