Нашло се више стотина Оромчана и оних који осећају да припадају овој заједници, да у весељу и дружењу учвршћују везе са завичајем.
- Задовољни смо одзивом, јер се преко 200 њих унапред пријавило преко интернета, али има нас знатно више јер људи воле да дођу у завичај, да се сретну са родбином, пријатељима и комшијама, да се друже, учвршћују фамилијарне и пријатељске везе и попричају о томе како живе. Из иностранства највише Оромчана је дошло из Немачке и Мађарске, али и из других држава. Манифестација је посвећена нашим људима, у месту где су рођени, онима који су због егзистенције отишли у градове и ван граница наше земље - каже председник Савета МЗ Ором Роберт Леко, напомињући да је важно да људи долазе у родни крај и да их увек радо очекују.
Људи са стране кад дођу, вели Леко, увек примећују да се нешто ради и гради, да села Ором, Долине и Ново Село које обухвата МЗ Ором нису запуштена. Улице су чисте и уредне, такође, паркови и све јавне површине.
- Увек се нешто ради. Сада је у току Фестивал ветрењаче, где се окупља више хиљада младих, а годишње имамо око 20 разних манифестација, што је важно, да се види да село живи - сматра Леко.
МЗ Ором има око 1.900 становника, највише у Орому, затим у Долинама и свега стотинак у Новом Селу. Приметно је да људи одлазе у иностранство и из ових села, али Леко сматра да је добро што неко и остаје, тако да нема запуштених кућа, већ их неко одржава.
- Не очекујемо да се они који су отишли у скорије време врате. То не зависи од нас, него од укупних прилика, али верујем да ће се вратити када догурају до пензије - додаје Леко.
Тибор Плетикосић из Орома констатује да је окупљање велико народно весеље.
- Прошлог лета манифестација није одржана због короне, па смо јако радосни што је сусрет могао да се одржи и да се толико Оромчана и гостију окупи на једном месту. Потрудили смо се да све буде уз придржавање безбедносних мера, а људи се угодно осећају и активно су се укључили у разне културне и спортске програме, те кулинарска такмичења. Ово је прилика да се људи сретну лепим поводом и на лепом месту - истиче Тибор Плетикосић.
Програм се одвијао у дворишту, спортским теренима и хладовини шумице код Основне школе „Арањ Јанош“. Ором је познат и по фестивалу ђувеча, а пошто лане и овог лета није организован Анастазија Такач и њена дружина су се потрудили да ђувеч у два велика котлића скувају за 150 особа, док је Иштван Пакаи у џиновском котлићу за учеснике и госте кувао говеђи гулаш.
- Чланови наше дружине већ годинама учествују на свим фестивалима у Орому и околини. Током лета за децу организујемо петодневно таборовање са радионицом кувања, па их учимо да кувају ђувеч и друга јела домаће кухиње по рецептима наших бака - каже Анастазија Такач.
Оромчанин Иштван Нађ који сада живи и ради у Немачкој, радо се одазива на сусрете, а у друштву пријатеља из Орома, оних с којима арбајтује у Немачкој и чланова породице, у котлићу је кувао јунећи паприкаш.
- Рођен сам на салашу надомак Орома и ту живео 55 година. Стицајем околности отишао сам у иностранство, али завичај и домовина су ми овде и зато радо долазим када год има могућности. Због короне доласци су сада ређи, био сам у марту ове године, а пре тога породично у децембру 2019. Планови су нам везани за Ором, јер имам још пет и по година да стекнем инострану и нашу пензију, па долазим кући - најавио је Иштван Нађ.
Предавање о историји места одржали су Марија Поша, др Лајош Форо и др Шандор Фејеш, а богат програм извела су талентована деца и ансамбли више културно -уметничких друштава. За најлепше баште однеговане ове сезоне награђене су Валерија Ердељи, Ибја Бенак Плетикосић и Валерија Мељкути. У школском дворишту је био вашар рукотворина, било је надметања у малом фудбалу, улицама су се провозали олдтајмери, коњске запреге, док су на месном хиподрому одржане касачке трке.
М. Митровић
Пројекат „Кањижа на длану” реализује ДВП Дигитал а суфинансира Општина Кањижа. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
