Три дана након венчања ПОБЕГЛИ... Рама Албеик и Омар Фата у Новом Саду ПРОНАШЛИ МИР, а ЕВО ЧИМЕ СЕ БАВЕ

– Дошли смо три дана након склапања брака – рекла је дерматолог Рама Албеик. – У Сирији није било услова за живот и студирање. Непрестани страх, нестанци струје, воде. Одлазили смо на испите, а нисмо знали хоћемо ли се вратити кући. Ситуација се сада мало смирила, али инфлација је живот учинила немогућим. Када се пробудиш, не размишљаш о напретку, већ како да обезбедиш основне ствари за живот.

Премда је Омар Фата у Дубаију, где сада живе обе њихове породице, провео 17 година живота, прва идеја за наставак студија били су Уједињени Арапски Емирати, где се настава одвијала на енглеском језику. Како су они студирали на арапском, било је неопходно почети из почетка. Једна од опција био је Медицински факултет у Београду, где би их вратили на четврту годину студија, Омара са шесте, а Раму с пете године.

– Супруга мог брата, која живи у Црној Гори, помогла нам је да пронађемо одговарајући факултет – рекао је ортопед Омар Фата. – Она је била наша спона са Србијом. Две године након пресељења у Нови Сад (2015) заједно смо дипломирали медицину на енглеском језику. Све што смо тада умели да кажемо на српском било је: добар дан, хвала, колико кошта, јер смо имали план да узмемо диплому и кренемо другим путем. Сели смо и поразговарали са родитељима, а Нови Сад се опет показао као најбољи решење.

Како нам је Омар објаснио, пацијенти су у почетку били сумњичави: „да ли доктор зна српски, хоће ли разумети мој здравствени проблем”, али би их увек упамтили због њихове различитости и квалитета услуге, па се обавезно враћали. Дерматолошка клиника на Булевару цара Лазара сада одлично послује.

– Након десет година могу да кажем да смо задовољни, да смо остварили много – закључила је Рама и додала да су Новосађани изузетно толерантни. – Лепо смо прихваћени. За разлику од мојих другарица, које у Француској и Немачкој не смеју да носе турбан, јер, како им је објашњено, то је верско обележје, овде то никоме не смета. Где год да смо се нашли, на факултету, пијаци, улици, сви су говорили да смо добродошли. Драго ми је што наша деца одрастају овде. У сваком делу града налази се паркић, игралиште. Овде живи и мој брат, који се оженио Српкињом. У Новом Саду су добри услови за породични живот. Наш син сад иде у трећи разред, а девојчица у приватни вртић. Изузетно смо друштвени и овде имамо много пријатеља.

Година 2016. брачном пару и њиховом малом сину доноси нове, велике изазове. Одлучили су да похађају специјалистичке студије на српском језику, који нису говорили. Пред њима су били интензивни курс на Филозофском факултету, а потом часови у школи „Азбукум”. Након скоро четири месеца подносе захтев за полагање државног испита, и то на трећем по реду језику. Марта 2017. крећу на специјализацију, Омар за ортопедију, а Рама за дерматологију.

– На првој години специјализације по други пут остајем у другом стању – открила нам је Рама Албеик. – Следи најтурбулетнији период нашег живота у Новом Саду. Специјализација на српском језику, син с дадиљом, друго дете на путу, Омар ради волонтерски, а све финансирају наше породице... Буран, стресан период 2020. године прекинула је корона.

Како је Омар објаснио, ковид је био у фокусу, па се смањује обим посла. У Клиничком центру махом су били пацијенти заражени вирусом. Пошто су се ослободили многобројних обавеза, отварају Клинику опште медицине „Фата”, у којој раде наредне две и по године.

– У време пандемије, нажалост, преминуо је мој отац, а ми, с друге стране, добијамо српско држављанство захваљујући Министарству здравља – наставио је саговорник. – Лекарска професија била је у дефициту, па је решавање нашег статуса у земљи било од здравственог и националног интереса. На томе смо веома захвални. Када сам 2022. завршио специјализацију, по закону сам ординацију опште медицине морао да пребацим у специјалистичку. Мени, ортопеду, била је потребна болница, те је Рама ове године, након специјализације, коју је успорила трудноћа, отворила Дерматолошку клинику са услугама естетске медицине „Рама Албеик”, а ја сам се запослио у клиници „Орто МД” и Хируршкој болници „Паркс”.     

Д. Клашња