Свечаном академијом под називом „Жича и Студеница памте...“, јуче је у Сремским Карловцима и на територији Епархије сремске отпочело обележавање осам векова самосталности Српске православне цркве, коју је 1219. године у Никеји издејствовао Свети Сава. Програму у Карловачкој гимназији је претходила света архијерејска литургија у Саборној цркви, коју су служила двојица епископа, сремски Василије и канадски Митрофан.
Под сводом најстарије српске гимназије владика Василије је, осврћући се на велики јубилеј, који, како је рекао, треба да се обележава ове године у свим црквама и школама, посебно нагласио улогу и значај њеног првог предстојатеља и архиепископа, Светог Саве.
– Чињеница да имамо своју, самосталну цркву, која разуме нашу душу, која нас матерински теши и живи нераздвојиво с нама и у нама, његова је заслуга – рекао је владика Василије. – Свети Сава није ни митско ни магијско биће, нити светац који стоји насупрот „обичним“ људима. Он је само целовита, остварена и довршена личност која је свој овоземаљски век проживела црквеним начином живота. Сабрала су се у њему сва времена, повезали векови, укрстиле се људске судбине, проговорила сва наша поколења. За живота је био „путујући храм“ и апостол, а његове мошти су биле „лек бесмртности“. Личност његова се не исцрпљује у својој временско-просторној димензији. Он је успео да покрене све стваралачке снаге народа, да упали огањ вере и сазнање да смо, радећи добро, Божји сарадници и истински градитељи своје среће и свога спасења.
Владика Василије је истакао да је Свети Сава од младог монаха – идеалисте постао просветитељ, неуморни учитељ, који је покренуо целокупни духовни живот српског народа ка светлости здравог верског знања, културног процвата и економског просперитета.
– Политичком и културном животу нашег народа препородитељски рад Светог Саве одредио је правац и ток, с којег се више није могло ни смело скретати. Главна брига Савина била је да у народу учврсти православну веру, да сузбије јереси и сујеверје и да постави такве везе и споне између цркве и народа да их више никада ништа не може раздвојити. Далекосежношћу свога ума схватио је да се мора створити јака народна црква, која ће моћи да одоли свим искушењима. Тада почиње његово препородитељско деловање. Дело Светог Саве данас се више не може и не сме посматрати с уског верског и националног гледишта – казао је епископ Василије.
У уметничком делу програма јучерашње прославе наступиле су драмске уметнице Гордана Ђурђевић Димић и Тијана Максимовић, етно-група Саборне цркве, гуслар Петар Мишовић, фолклорни ансамбли „Вила“ и „Бранково коло“, ђаци Карловачке богословије и ОШ „23. октобар“.
З. Милосављевић
