Тада је схватио проблем кесице са дуваном, кесице за филтере и кутијице са ризлама, који се губе по џepovima и торбама и праве пометњу и гужву на столовима, због чега је 2018. године направио прву торбицу за мотање дувана, која је, како је рекао за “Дневник”, била лошег квалитета, али је била прототип данашњих дувчаника.
– Сматрам да је пушење изузетно штетно за здравље и околину, а приметио сам да се при постепеном одвикавању од пушења многи окрећу мотању цигарета, због чега сам креирао дувчаник – рекао је Лаловић за наш лист. – Када су пријатељи видели први дувчаник који сам направио, одушевили су се, па сам почео да их поклањам, да би се на крају јављали и њихови познаници да траже да и њима направим исти.
У процесу учења и креирања са Александром посао дели и његова девојка Јелена Кукић, која је задужена за одабир боја и њихове комбинације, као и за вођење друштвених мрежа. Дувчаници се израђују од коже, а у питању је мала производња за породицу и пријатеље, који своје дувчанике често хвале познаницима, па су због изгледа и практичности изузетно популарни као поклони.
– Испрва сам га назвао торбица за дуван, али је Јелена смислила генијалан термин дувчаник, новчаник за дуван – објаснио је Александар. – Сада их правимо у више боја које се могу комбиновати, а постоје и опције затварања дрикерима и гумом. Не заузимају превише простора, па стају у yep или торбу.
Појавом коронавируса, Александар и Јелена искористили су време да се посвете истраживању и усавршавању, па је дувчанику додато чувено дрвце које служи да утаба вишак дувана из цигарете. У том периоду су се повезали и са добављачима коже, а Александар је од Новосађана који раде са кожом научио да манипулише њоме и прави квалитетније дувчанике.
– Како кожа не може да се пробија ручно иглом као текстил, прво бушимо рупе алатом који подсећа на виљушку, а касније кроз њих провлачимо конац, те се цео процес ради ручно – рекао је Лаловић. – За један новчаник нам је потребно између три и пет дана. Свет је мали, па је наша реклама управо пријатељ који код пријатеља види дувчаник и пожели га.
Д. Андулајевић
