Егић: Приоритет нам је да вратимо Новом Саду статус зеленог града
"Приоритет „Градског зеленила” је, генерално, да Нови Сад врати епитет „зеленог града”, који је имао у оквиру некадашње државе ", каже за „Дневник” директор „Градског зеленила” Милош Егић.
У разговору за наш лист Егић говори о томе како послује то јавно комунално градско предузеће, шта се дешава са Штрандом, „Дино парком”, новим расадником...
Како је почела ова година за „Градско зеленило”, а какве резултате очекујете на крају 2018?
"На почетку године најважнији задатак нам је био да, као део Градске зимске службе, што квалитетније обавимо свој део посла. У томе смо у потпуности успели. Ангажовањем радника на терену, механизације, која је, уз помоћ Града последњих година модернизована, и добром организацијом, током свих падавина на време смо излазили на терен, чистили снег и посипали со и ризлу. Увек нам је најважније мишљење грађана јер због њих и постојимо. Судећи по повратним информацијама које имамо од њих, наша Зимска служба посао је обавила за чисту десетку. Између падавина, током зиме било је и периода када смо могли реализовати пројекте које смо започели прошле године.
Ту пре свега мислим на подизање парка између Новог насеља и Нове Детелинаре, где смо у року завршили прву фазу радова на којима смо ангажовани. Ради се о рашчишћавању 3,5 хектара површине од дивљих депонија и самониклог растиња, детаљном прегледу постојећих стабала на тој локацији, насипању земље и нивелацији терена, као и садњи 215 стабала на местима на којима, по пројекту изградње парка, није планирана градња објеката. Такође нам је веома битно орезивање стабала и томе посвећујемо велику пажњу у периоду кад вегетација мирује. Превентивно деловање на орезивању трулих грана и уклањању трулих и болесних стабала је најбољи начин да се спрече евентуалне повреде грађана и штета на имовини и зато том послу прилазимо с великом пажњом и одговорношћу."
Који су тренутно приоритети у раду предузећа и како сте задовољни остварењем планираног?
"Приоритет „Градског зеленила” је генерално да Нови Сад врати епитет зеленог града, који је имао у оквиру некадашње државе. У томе наилазимо на велику подршку и разумевање Града, а посебно градоначелника Милоша Вучевића. Да бисмо остварили зацртани циљ, било нам је потребна више новца и модернија механизација него у неким прошлим временима. И то нам је омогућено. На нама је да наставимо реализацију пројеката којима ћемо у наредних неколико година доћи до жељених 20-25 одсто зелених површина у Новом Саду. Током ове године треба да реализујемо 24 пројекта које финансира Градска управа за заштиту животне средине. Морам да напоменем да се при планирању водимо тиме да су нам сви делови новосадске општине пођеднако битни. Дакле, како подручје града, тако и приградска насеља. Споменућу само неке пројекте које ћемо завршити до краја 2018: очување и унапређење зеленила путног правца према Ченеју, улице Корнелија Станковића, Раде Кончара у Петроварадину, Ослобођења у Руменли, Булевара Јаше Томића, површина око Каћке петље, простора између улица Новосадског сајма, Бранимира Ћосића, Булевара ослобођења и Краља Петра Првог и још много тога. У овом тренутку највише посла имамо на кошењу траве, које је, због велике количине падавина у првом тромесечју, почело крајем марта. Почетни проблеми на Лиманима и Новом насељу, када је реч о кошењу тзв. блоковског зеленила, решени су прерасподелом радника и механизације и из других радних јединица, тј. бољом организацијом посла на терену. Број примедаба грађана у врло кратком року сведен је на минимум. Опет морам да нагласим велико разумевање Града, који нам је омогућио набавку нове механизације која у знатној мери повећава продуктивност на терену. Нове машине замењују и велики број радника на 480 хектара зелених површина о којима водимо рачуна, као и на око 160 хектара коровских површина. То ће посебно доћи до изражаја у наредних неколико месеци, када нам следи акција сузбијања амброзије на око 9,5 милиона квадратних метара. О томе да је „Градско зеленило” спремно да се ухвати у коштац с тако обимним послом говори и чињеница да prеthodnih неколико година није било потребе за ангажовањем подизвођача у борби против тог алергена."
Шта грађани могу очекивати од Штранда ове године, има ли битнијих промена?
"Да смо се одлично припремили за 107. купалишну сезону на Штранду и да су грађани задовољни квалитетом наших услуга најбоље илуструје податак да је током маја, када се обично прода између 15.000 и 20.000 дневних улазница и око 2.000 сезонских, ове године продато дупло, што представља рекордан резултат. Томе треба додати и податак да смо продају улазница почели 8. маја, што значи да смо их за само 22 дана продали више од 40.000, што у дугој историји најлепше плаже на Дунаву још није забележено. Ове године битнијих промена на Штранду неће бити, али сагледавамо могућност да се наредних година повећа број кабина на плажи јер за то реално постоји велико интересовање грађана. Ту ћемо највише рачуна водити о томе да изградња нових кабина не буде науштрб зелених површина, спортских терена и дечјих игралишта. Када су у питању манифестације, трудићемо се да одржимо све оно што деценијама представља заштитни знак Штранда и Новог Сада, а да истовремено уведемо и неке нове садржаје. Ипак, највећу пажњу, као и сваке године посвећујемо безбедности грађана. Мало која плажа може се похвалити податком да се већ 13 година није догодио ниједан случај дављења с фаталним исходом. Чинимо све што је у нашој моћи да тако остане и ове године, а истовремено апелујем на посетиоце Штранда да се придржавају савета Спасилачке службе."
Награда за добре раднике
На питање колико је задовољан оним што је постигао, откако је на челу „Зеленила” Егић напомиње да је по природи такав, да никада у потпуности није задовољан."Увек може да се ради и боље и брже, и увек инсистирам на томе. Перфекциониста сам и волим да, када нешто радимо, то буде савршено или бар готово савршено. Инжењери и радници то добро знају. Максимално се трудим да њихов рад и труд буде награђен, али и да се грешке одмах коригују. Свакодневно обилазим терен јер желим да оним што урадимо грађани, од којих опет добијамо повратне информације и сугестије, буду задовољни. За непуне две године колико сам на челу предузећа много је урађено. „Градско зеленило” је показало да сваки задатак који се пред нас стави може да се изврши и да предузеће располаже квалитетним стручним кадром и вредним радницима."
Како се до сада показао Дино парк, који су даљи планови?
"Ово је трећа сезона рада „Дино парка” у Новом Саду, у који је „Градско зеленило” ушло у партнерским односима с приватним предузећем „Лагрота интернационал” из Београда. С обзиром на то да је овогодишња сезона почела тек пре два месеца, још је рано говорити о резултатима током 2018. године. Чињеница је да је прва сезоне посета била знатно већа него лане. Радује податак да је Дино парк посетило много деце из целог региона, што доказује да је тај пројекат повећао туристичку понуду града. Парк је подигнут на месту где је више деценија била неуређена површина пуна дивљих депонија. То је још једна корист од Дино парка. Када истекне уговор, а то је следеће године, подвућИ ћемо црту, видети пре свега финансијске резултате, наше жеље и жеље нашег партнера, затим Града, урбанистичке планове и тада ће се знати његова даља судбина."
Када се селите у нови расадник, и шта то значи за предузеће, али и град?
"Изградња новог расадника „Градског зеленила” на Видовданском насељу, у близини Најлон пијаце, улази у завршну фазу. На месту где је неколико деценија било ругло тог дела града, с огромним депонијама углавном грађевинског отпада, ускоро ће нићи модеран расадник са свим пратећим објектима. Од тог посла неће профитирати само „Градско зеленило”, које после дугог низа година више неће бити подстанар већ и грађани Видовданског насеља, који ће, уместо депонија, на 5,5 хектара имати уредну површину препуну зеленила. Објекти чија се изградња ближи крају су стакленици и пластеници, управна зграда, дендрологија, столарска радионица, грађевинска оператива, гаража за механизацију И, оно што посебно истичемо као нешто ново у нашем граду – прва топлана на биомасу која ће грејати све објекте у расаднику. Управо због великих трошкова грејања у старом расаднику, „Градско зеленило” дужи период није било конкурентно на домаћем тржишту цвећа. Сада ће се ситуација из корена променити, а наш циљ је да постанемо лидери у региону у производњи цвећа. За грејање ће бити коришћен сав отпад који се сакупи на терену, а тиче се наше делатности: покошена трава, остаци од орезивања шибља и дрвећа, трула стабла итд. Наравно, део отпада биће искоришћен, као и до сада, за производњу малча и компоста. У расаднику ће постојати и резервна топлана на гас, која ће се укључивати само по потреби, уколико у одређеном тренутку понестане биомасе, што ће, надамо се, бити веома ретко. Дакле, сем заокруживања процеса управљања отпадом у „Градском зеленилу” и растерећења Градске депоније, корист видимо и у великим уштедама у пословању, када су у питању трошкови грејања."
С. Крстић