АРХИВ ГРАДА – ДЕТАЉИ НОВОСАДСКЕ ИСТОРИЈЕ Невреме пре 35 година паралисало град

За кратко време пало је више од 50 литара кише по квадратном метру. Лед је ломио црепове, биле су поплављене многе куће, посебно у нижим деловима града, сутеренски станови, подруми, а знатну штету су претрпели и индустријски објекти.

Због загушивања канализационе мреже и немогућности да прими велике количине воде, многе улице, саобраћајнице и друге јавне површине биле су под дубоком водом, што је заједно са изломљеним гранама и изваљеним дрвећем направило саобраћајни колапс.

Репортери „Дневника” су и тада, пре 36 година, детаљно извештавали о штети коју је причинила олуја, а драгоцени чланци чувају се у Историјском архиву града. Једночасовни пљусак паралисао је град, а булевари су се претворили у речне бујице. Наши дописници су јавили да је невреме захватило и Фрушку гору, где је пао лед величине ораха, а забелео се и Бегеч.

Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев, од околних места највећа штета је била причињена у Футогу и Сремској Каменици, док је у општини Подунавље (обухватала је Ново насеље, Сателит, Телеп и Адице, које је тада било у саставу Ветерника) било најтеже стање, а у општини Стари град (градска четврт Стари град, као и делови Лимана и Роткварије) били су поплављени цели блокови, сутеренски станови и подрумске просторије.

– Најтежа ситуација је била у општини Подунавље, где је поплављено цело насеље Тозиновац (мали Сателит), из кога је исељен велик број породица – истиче Ђурђев. – У Футогу је такође био поплављен знатан број кућа, а многе су због тога претиле да се уруше. Људи су евакуисани из тих

објеката и обезбеђен им је колективни смештај, било код породица чији стамбени објекти нису били толико угрожени, било у појединим друштвеним установама као што су школе. Црвени крст града је посебно био ангажован у збрињавању људи, обезбеђењу исхране, смештаја и топле одеће за породице.

Радници предузећа „Водовод и канализација” и „Градско зеленило” уклањали су изваљено дрвеће и поломљене гране са коловоза, а највише штете на стаблима било је на Штранду.

Без струје неки делови града

За разлику од недавне олује која је оставила велике последице на електромрежи, те 1987. године није било већих проблема у снабдевању електричном енергијом. Тада је била оштећена нисконапонска мрежа, за разлику од пре недељу дана, када је страдала средњенапонска, из које се снабдева већи број домаћинстава.

 Бројне екипе „Електродистрибуције” Нови Сад санирале су поплављене електроенергетске објекте. Оне су те вечери успеле да отклоне квар на високонапонском воду за Ковиљ, који пре тога није имао струје неколико часова. Као и сада, грање је кидало електричне водове, док је вода поплавила више трафостаница, због чега су без струје били Телеп, Детелинара, Футог, Ветреник и Лединци.

– Омладинска радна акција „Нови Сад” формирала је бригаду „Братство–јединство”, састављену од свих бригадира из прве смене, која је притекла у помоћ Клиничком центру и општини Подунавље и дала знатан допринос санирању штете на најугроженијим друштвеним и стамбеним објектима – каже Ђурђев. – У току невремена многа путничка и теретна возила су била заробљена на путевима. Патроле милиције су пружале помоћ и евакуисале људе из заробљених возила и уклањале возила са саобраћајница. У тим условима отежано се одвијао и јавни градски превоз, међутим, залагањем радника РО „ГРАС” и других служби, већ до поноћи стабилизован је градски и приградски саобраћај на свим линијама.

Невреме је нанело велику штету и појединим радним организацијама. Највећа штета је изазвана у РО „Бродоградилиште”, ГРО „Неимар – Нови Сад”, ООУР „Индустроградња”, а проблема је било и у АИК „Нови Сад”, радним организацијама „Новопак”, „Нива”, „Авала”, „Електродистрибуција”, „Михајло Пупин”, „Новосадски сајам”, у Клиничкој болници, Институту у Сремској Каменици... Градска канализација, која је већ била препуна, није могла да прими велику количину воде, па се вишак прелио у индустријске погоне и приземне делове фабрика. Вода је испумпавана из млекаре, „Југоалата”, складишта лекова „Санитарије”, Факултета техничких наука, Спенса, а грађани су „Водоводу” упутили више од 500 позива одмах након пљуска.

С. Ковач