Nikola Gajić protiv Partizana upisao se prvi put u strelce: Biće još golova i novih radosti

Nije da prilika za to nije bilo, ali bi u ključnim trenucima, kao po nekom nepisanom pravilu, protivnički golmani sjajno intervenisali i zaustavljali svaki ozbiljniji pokušaj 20-godišnjeg fudbalera. Trenirao je Nikola još jače, a onda je u najvažnijem susretu za Novosađane u ovoj sezoni zapečatio sudbinu Partizana. Postigao je treći gol za crveno-bele i na taj način stavio vlastiti potpis ispod definitivno overenog plasmana u plej-of.

„U jesenjoj polusezoni imao sam dosta prilika da srušim tu barijeru i postignem gol, ali nisam imao dovoljno sreće, ili su se, baš kao što ste primetili, golmani rivala isticali odličnim odbranama“, uz osmeh kaže Nikola Gajić.

„Sada sam se konačno upisao među strelce, još u derbiju i važnoj utakmici s Partizanom i znam da će mi taj gol puno značiti, najpre na polju samopouzdanja, a nadam se i većoj minutaži u plej-ofu. Što se gola tiče, započeo sam akciju negde na sredini, dodao loptu do Matića, otišao pred gol crno-belih, a onda je usledio centaršut mog saigrača i... Ostalo je, u mom slučaju, postalo deo istorije. Dobro sam primio loptu i šutirao tamo gde je ona jedino mogla da uđe u Stojkovićev gol i ona je pogodila cilj. Posle svega, mogu samo da istaknem da je ovo tek početak, da će biti novih golova i još radosti.“

Dosta oprečnih mišljenja bilo je o tome da li Matić i vi možete zajedno da budete na terenu. Utisak je da su u pravu bili oni koji su se zalagali za kombinaciju vas dvojice u napadu.

„Sigurno je odluka o tome da li možemo zajedno ili ne isključivo na treneru, ali obojica umemo da igramo fudbal, dobro sarađujemo i mogli bi da se uklopimo. Mi jesmo direktni konkurenti, ali smo i super drugari i dobro se slažemo, a posebno mi znači to što mi, kao puno stariji, pomaže savetima. On je igrač s velikim iskustvom i trudim se da usvojim neke stvari na koje mi ukaže tokom treninga.“

Velika čast Đorovićev poziv

Za prijateljski dvomeč sa U-21 selekcijom Crne Gore, selektor Srbije Goran Đorović pozvao je i plavokosog napadača Vojvodine. Koliko vam je to značilo na putu sazrevanja?

„Više nego što bi bilo ko mogao i da pretpostavi. Velika je čast nositi dres naše reprezentacije do 21 godine i ponosan sam na taj nastup“, istako je daroviti napadač.

Čak osmorica igrača koji su ponikli u redovima crveno-belih dočekala su na terenu zavšetak utakmice s Partizanom?

„Mislim da je to jedini put kojim klub može da se vrati na pozicije koje je ranije zauzimao u srpskom fudbalu. Sve više Vošine dece trenira s nama, odlični su momci, rade jako dobro i bore se za svoje mesto, pa ne sumnjam da će, poput Neškovića i Zukića, u najskorijoj budućnosti još neko osetiti slast igranja na superligaškoj sceni.“

Porodica Gajić i vaši rođaci i prijatelji slavili su posle utakmice s Partizanom?

„Oni su moji najveći navijači. Nisam prisustvovao slavlju, ali čuo sam da su se baš proveselili mom golu i našoj pobedi, posebno deda i tata... Njima je takođe bilo izuzetno drago, jer su navijači i moji i klupski, kojima nikada nije teško da nas prate na baš svim gostovanjima. Potrefilo se i da je dan ranije, igrajući za mlađe kadete Vojvodine, moj brat Jovan takođe postigao prvenac, pa je moj gol došao kao šlag na tortu.“

Šta Vojvodina može da učini u plej-ofu?

„Trener Krivokapić je najavio da će sve češće i više pružati šansu  mlađim igračima i siguran sam da ćemo koristi od toga imati i klub i mi. Stiže novi talas još mlađih momaka, rođenih posle 2000. godine i ubeđen sam da će Nešković, Zukić, Topić i ostali značajno doprineti povratku našeg kluba u sam vrh domaćeg fudbala“, veruje Nikola Gajić, koji je najavio postizanje novih golova.

A. Predojević