KAKO DA ZAŠTITITE KOŽU OD SUNCA Najbolje su kreme koje sami napravite

– Kožu od sunca moramo da štitimo. Smatram da je glupost da ne upotrebljavamo losione za zaštitu da bi De-vitamin mogao da se sintetiše u našem telu. Ne stvara se De-vitamin samo kada smo na plaži, nego i kada odemo do prodavnice, idemo na posao ili dok se šetamo tokom letnjih dana. Sunčevo zračenje nije samo korisno, ono može da bude i štetno, jer podstiče oksidacione procese tokom kojih se stvaraju slobodni radikali koji razaraju ćelije, dovode do starosti organizma i izazivaju bolesti. Zato je potrebno da kožu, koja je najveći organ našeg tela, pažljivo štitimo i negujemo tokom celog života – uputila nas je farmaceutkinja Snežana Jović.

Druga priča je čime je štitimo. Industrijske kreme i preparati za zaštitu od sunca koje možemo da kupimo u drogerijama i parfimerijama moraju da sadrže razne vrste konzervansa da bi trajale što duže, aditive da bi imale određenu teksturu i boju, miris, stabilizatore kao što je retinol palitat oblik vitamina A koji je štetan za kožu, pored toga obično sadrže parabene, oksibezone koji dovode do disbalansa hormona – što bi se narodski reklo pune su hemije. A ako znamo da 60 procenata svega što namažemo na kožu stiže u krvotok za rekordnih 30 sekundi – onda je najbolje napraviti kremu kod kuće od sastojaka koji neće ugrožavati zdravlje, a pri tom će negovati kožu.

Univerzalna krema za sunčanje

30 g ši butera

30 g kakao butera

30 ml ulja od semenki maline

20 g cink oksida (po želji)

25-30 kapi lavande

Rastopiti u vodenom kupatilu (lonče ili manja šerpa uronjena u šerpu s vodom koja ključa) ši sa kakao buterom. Skloniti s vatre i dodati ulje od semenki maline. Po želji sada dodati i cink oksid. Staviti u frižider da se rashladi (oko dvadesetak minuta). Kada počne da se steže dobro umutiti mikserom da se dobije penasta struktura. Potom dodati etarsko ulje lavande i još malo miksati. Sipati u sterilizovanu staklenu teglicu.

– Hemijski filteri su najčešći u industrijski pravljenim preparatima za sunčanje sa zaštitnim faktorom i oni pretvaraju sunčevo zračenje u toplotu. Oni mogu da izazivaju alergije, toksični su za nas, ali i zagađuju vodu u kojoj se kupamo. Postoje i minerali kao što su cink oksid i titanijum dioksid koji su fizički filteri, odnosno ove supstance prave fini film preko kože koji sprečava sunčeve zrake da prodiru u kožu. Oni se mogu stavljati u kreme i losione za sunčanje, povećavaju njihov faktor i nisu škodljivi. Potom postoje ulja koja prirodno imaju dobar faktor zaštite kao što su ulje od koštica maline koje ima zaštitni faktor od 30-50, ulje od pšeničnih klica čiji je faktor 20, dok ulje kokosa ima nizak zaštitni faktor 1-5 – objasnila nam je Snežana Jović.

Krema s voskom

15 g prirodnog voska

60 g ši butera

60 g kakao butera

40 ml ulja od semenki maline

15 ml ulja od pšeničnih klica

15 ml ulja od semena šargarepe

20 g cink oksida (po želji)

20 g titanijum dioksida (po želji)

20 kapi etarskog ulja sandala

Rastopiti u vodenom kupatilu ši sa kakao buterom. Skloniti s vatre i dodati ulje od semenki maline, pšeničnih klica i semenki šargarepe. Po želji sada dodati i cink oksid i titanijum dioksid (ili samo jedan od ovih minerala). Staviti u frižider da se rashladi. Kada počne da se steže dobro umutiti mikserom da se dobije penasta struktura. Potom dodati etarsko ulje sandala i još malo miksati. Sipati u sterilizovane staklene teglice.

Upotreba biljnih butera (ši, kakao buter, orah, lešnik, mango...) se takođe preporučuje u ovim kremama, jer oni sprečavaju isparavanje vode iz tela. Prema uputstvima farmaceutkinje Snežane u kreme bi trebalo staviti i vosak, jer on zadržava kremu na koži i kada ste u vodi.

– Kreme se prave tako što u njima ima biljnih butera čije je učešće oko 70 odsto, ulja čine ostalih 30. Dodaje se vosak, po želji cink oksid i titanijum dioksid, a može da se doda i nekoliko kapi etarskog ulja lavande koje je dobro protiv opekotina, ulje od semena divlje šargarepe koje regeneriše kolagen i elastin i koje je puno beta karotena, koji je najveći saveznik preplanulog tena. U kreme koje se prave posle sunčanja dobro je osim ostalih sastojaka staviti etarsko ulje smilja koje regeneriše kožu i etarsko ulje nane ili eukaliptusa koji daju efekat hlađenja – navela je Jović.

Za razne tipove kože postoje i razna biljna ulja koja se mogu kupiti na našem tržištu. U hidrantna ulja spadaju ulje moringe, lešnika i ulje od koštica kajsije. Srednje masna ulja su ona od makadamije, avokada i badema, dok su masna ulja od jojobe i ulje od semenki ruže (šipka). Ova ulja možete kombinovati sa uljem od semenki maline i napraviti svoje ulje za sunčanje.

Važno da znate je da koža pamti svaku vašu opekotinu, a posledice, osim onih očiglednih koje se vide odmah, doći će mnogo godina kasnije u vidu bržeg starenja, bora, staračkih pega, mlohavosti... Ono što bi još trebalo da se zna da se losioni za zaštitu od sunca moraju naneti bar 15 minuta pre izlaska na sunce da ih koža upije i da oni počnu da deluju. Nije dovoljno da se samo jedanput namažemo, nego da losione nanosimo svaki put kada vreme zaštite istekne (kod prirodnih preparata je to oko pola sata) ili kada izađemo iz vode.

Bitno je da se zna da solarijumi nisu priprema za sunčanje i da ne pomažu u sintezi De-vitamina. Boravak u solarijumu je samo put da koža još brže ostari. Sunce pomaže da se u našem telu sintetiše potrebna količina De-vitamina, koji je veoma bitan za zdravlje, jer učestvuje u mnogim metaboličkim procesima. Osim toga vitamin De je značajan za pravilan rad mozga, jer utiče kako na rast nervnih ćelija tako i na stvaranje neurotransmitera, bolje pamćenje i bolje raspoloženje. Poznato je da se osobama obolelim od depresije upravo preporučuje da budu izložene blagotvornom dejstvu sunca. Ipak, starenjem naša sposobnost stvaranja vitamina De-3 smanjuje čak do 75 procenata ako uporedimo dvadesetogodišnjaka i nekog ko ima 70 godina.

Krema posle sunčanja

20 g kakao butera

30 g ulja po želji ( spram tipa kože)

60 kokosovog ulja

30 g gela od aloje vere

20-30 kapi etarskog ulja nane ili eukaliptusa

Rastopiti u vodenom kupatilu kakao buter sa kokosovim uljem. Skloniti s vatre i dodati ulje po želji. Staviti u frižider da se rashladi (oko dvadesetak minuta). Kada se rashladilo dobro umutiti mikserom sa gelom od aloje da se dobije penasta struktura. Potom dodati etarsko ulje nane ili eukaliptusa i još malo miksati. Sipati u sterilizovane staklene teglice.

Važno je znati da se svi prirodni preparati najbolje čuvaju u tamnim staklenim teglicama da svetlost ne bi menjala njihova svojstva. Teglice je dovoljno uviti u aluminijumsku foliju ukoliko ne možete naći tamnu ambalažu. Njihova trajnost nije duža od tri meseca. Da bi postigli lep i zdravo preplanuo ten trebalo bi voditi brigu i o ishrani. Preporuka je da se vitaminima snabdete iz svežeg voća i povrća, a leto je idealno vreme za to. Iskoristite ove blagodeti i uživajte u letu!

Marina Jablanov Stojanović