DR BRANKA GAJIN Kretanje je uslov za zdrav život

Ta njegova misao se u kasnijim stolećima samo potvrđivala. Da je kretanje glavni izvor zdravlja oštroumno je primetio francuski lekar Tiso rekavši da kretanje može da zameni mnoge lekove, ali svi lekovi zajedno ne mogu zameniti kretanje! Norvežani su uveli propis da deca uzrasta od 4 do 6 godina koja idu vrtić provedu obavezno napolju 6 sati bez obzira na vremenske prilike. Istraživanja su pokazala da su ta deca mnogo zdravija i spretnija. Naša sagovornica, poznati novosadski pedijatar dr Branka Gajin takođe smatra da je kretanje pored ishrane, jedan od važnih preduslova dobrog zdravlja.

– Deca nemaju svest da navike koje stiču tokom odrastanja imaju dugoročne posledice na zdravlje u odraslom dobu, ona su okrenuta prema sadašnjosti i bliskoj budućnosti. To je sasvim normalno, ali zato roditelji i mi odrasli moramo da mislimo o tome, kao što su to Norvežani uradili da bi imali zdraviju i sposobniju decu. Dobre navike stvorene u detinjstvu su osnova za zdrav život.

Kakvo je stanje kod nas?

– Sve više vremena provodimo sedeći, ne samo mi odrasli, nego i naša deca ugledajući se na nas. Nekada je retkost bilo videti dete koje hoda da se vozi u kolicima, a sada možemo da vidimo decu do 4 godine kako ih roditelji vozaju. Činjenica je i da školska deca retko idu u školu peške – sve češće ih dovoze i odvoze roditelji, a ona deca koja dolaze sama često idu autobusom, čak i kada su udaljena od škole jednu do dve autobuske stanice. Šteta, jer u školi najveći deo vremena provode sedeći, a posle i kada imaju priliku da malo „protegnu noge” – oni to najčešće ne čine. 

Kakve to posledice može da ima?

– Osim što bivaju gojaznija, mnogo je češća pojava kifoze i skolioze, odnosno deformiteta kičme koji idu sa slabijom fizičkom aktivnošću... Kada je neko dete gojazno to često nije samo fizički problem, jer će to dete vršnjaci da zadirkuju, pa to može postati i psihički problem. Ono nezadovoljno, nesrećno, povlači se, često jede još više i vrti se u začaranom krugu... Jedini način da se izađe iz tog začaranog kruga je da se promene obrasci ponašanja, zato je i važno da se odmalena stvaraju dobre navike.

Deca rastu u snu

– Primetila sam da mala deca sve kasnije idu na spavanje – a važno je da se zna da se hormon rasta aktivira samo kada deca spavaju i to između 20 i 21 sat, a potom od 22 do 23 sata, pa ukoliko deca ležu kasno, smanjuju svoj potencijal za rast! Deca zaista rastu u snu i zato savetujem roditeljima da deca idu ranije na spavanje – rekla nam je pedijatar dr Branka Gajin.

Postoje podaci da je čak 80 procenata kore velikog mozga zaduženo za motoričke aktivnosti, što bi značilo da je pokret veoma važan za razvoj...

– Tako je, fizička aktivnost ne utiče samo na fizičko, nego i na mentalno zdravlje. Ona utiče na razne razvojne procese kod dece i zato je važno da se ona kreću, trče, skaču, penju se... Postoji istraživanje da razvoj fine motorike utiče na inteligenciju – pa su deca koja od ranog uzrasta sviraju neki instrument inteligentnija... Primećeno je da fizička aktivnost deci školskog uzrasta pomaže da budu skoncentrisanija, da bolje prate nastavu. Sve je međusobno povezano i to je važno da se zna.

Šta vi savetujete roditeljima?

– Preporučujem roditeljima da fizičku aktivnost sa decom sprovode na otvorenom. Lepo je kada deca idu na neki sport, folklor ili ples, treneri prilagođavaju svoj program uzrastu i fizičkoj spremi dece, ali to je najviše sat vremena jedanput do dvaput nedeljno – a fizička aktivnost dece bi trebalo da bude svakodnevna. U danima kada se ne ide na neku sportsku aktivnost s detetom može da se prošeta, trči, igra lopte u parku, da se voze roleri, bicikl... U zimskom periodu lepo je da se ode na klizanje na otvorenom, kada padne sneg na sankanje... Kada je loše vreme, onda bi kod kuće trebalo osmisliti neku zajedničku aktivnost u zavisnosti od uzrasta deteta koja će biti podsticajna i zabavna.

Srđan Bunjevčev: Smisao sporta nije samo rezultat

Životni saputnik dr Branke Gajin je Srđan Bunjevčev, profesor fizičke kulture (odskora u penziji) strastven sportista, pre svega skijaš i golfer. Srđan je svoj žar i ljubav prema skijanju preneo i na svoju porodicu, tako da su svi dobri skijaši. Lični primer je svakako uvek najbolji.

– Nekada su deca bila mnogo više fizički aktivna, mnogo su vremena provodila napolju igrajući se. Penjala su se na drvo, igrala se vije, s loptom „između dve vatre“, devojčice su igrale lastiš, šantiškole, dečaci klikere, fudbal... Sve te aktivnosti osim osnovne dobrobiti doprinosile su boljoj koordinaciji pokreta, spretnosti, boljoj orjentaciji u prostoru... Igra donosi deci radost, kroz igru deca se druže, sarađuju, uče se toleranciji, uče kako da pobede u nekoj igri, ali i da prihvate poraz.

Predavali ste fizičko u osnovnoj školi, koliko se razlikuju generacije koje su bile na početku vašeg profesorskog staža sa onima pred odlazak u penziju?

– Razlika je velika. Reći ću vam samo ovo: kod školske dece čas fizičkog vaspitanja je bio omiljen – sva deca su ga jedva čekala. Sada to više nije tako, nažalost. Devojčice sve više izbegavaju ove časove... Žao mi je i što se deca sve manje bave sportom zato što vole taj sport, što uživaju – nego je cilj da se postane šampion. Izgubio se veoma bitan deo, a to je igra, jer ako krenu da se bave sportom, onda to moraju ozbiljno da rade! Čak i na ranom uzrastu. Nekada su se deca bavila sportom da bi bila zdravija i zato što su uživala u tome, a ako su sve to pratili i neki rezultati – odlično, ako nisu, opet dobro. Smisao sporta nije bio rezultat, nego igra i radost koju sport donosi!

Neki roditelji su previše brižni pa decu sputavaju plašeći se da se ne povrede, zar ne?

– Kada su deca prezaštićena to za posledicu ima da su nesamostalna. Razumem roditeljsku brigu, ali bi bilo dobro da ih od malih nogu uče da vode računa o sebi, kako da se ponašaju u saobraćaju, kako se prelazi ulica...

S druge strane, činjenica je, da se deo roditelja manje bavi decom i da manje obraćaju pažnju na njihove potrebe. Osim fizičke aktivnosti važna je i ishrana dece koja ne bi trebalo da se svede na pice, hamburgere i ćevape... Nisam ni protiv pohovanog mesa i krompirića ako deca to s vremena na vreme pojedu, ali to ne bi trebalo da bude njihov jelovnik! Da bi bili zdravi i normalno se razvijali potrebno im je voće i povrće.

Koliko je važan ličan primer?

– Način na koji se roditelj ponaša je zaista najvažniji. Ako se roditelj zdravo hrani, ako je fizički aktivan – onda će i deca da slede taj primer. Ukoliko roditelji najveći deo vremena koje su decom provode gledaju TV, rade nešto na kompjuteru, ili koriste mobilni telefon dete će misliti da je takvo ponašanje sasvim u redu i da je to normalno. Zato se i kaže da iver ne pada daleko od klade – tj. roditelji moraju da imaju svest da su oni svojoj deci uzor i da će deca slediti njihov primer. Zato je važno da taj primer bude dobar.

Marina Jablanov Stojanović