MMF REVIDIRAO na više PRIVREDNI RAST u Hrvatskoj za ovu godinu

Hina piše da je MMF tako revidirao naviše svoje ranije prognoze, budući da je u saopštenju na kraju posete Hrvatskoj u okviru redovitih konsultacija sa zemljama članicama 23. maja saopšteno da je predviđen rast hrvatske privrede u ovoj godini 2.2 posto, a u aprilskim prognozama 1.7 posto.

Izvršni odbor MMF-a ističe da je Hrvatska ove godine postala dvadeseta članica evropodručja, što dokazuje da je ostvarila veliki napredak od pridruživanja EU 2013., a uvođenje evra poboljšalo je državni rejting, olakšalo pristup tržištima kapitala i u velikoj meri uklonilo rizik kursa.

Podseća se da je u 2022., podstaknut domaćom potražnjom i turizmom, privredni rast iznosio 6.2 posto. Fiskalna pozicija znatno se poboljšala zabelezen je mali ivišak, a javni dug znatno je smanjen na 69 posto BDP-a, što je ispod nivoa na kom je bio pre pandemije.

 Međutim, ukazuje se, zbog snažnog porasta cena energije i hrane inflacija potrošačkih cena dostigla je krajem prošle godine najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija.

Ove godine se očekuje da će slaba inostrana potražnja, pooštravanje uslova finansiranja, kao i dalja velika globalna neizvesnost ublažiti stopu rasta na 2.4 posto.

Predviđa se i da će se rast od 2024. postupno oporavljati prema potencijalnoj stopi rasta.

Prema projekcijama MMF-a, inflacija će se smanjivati na prosečno 7.5 posto u ovoj godini i snižavati do ciljane stope inflacije ESB-a od dva posto krajem 2025.

U saopštenju se ističe da izgledi i nadalje podležu velikoj neizvesnosti i dodaje da je uvođenje evra imalo vrlo ograničen uticaj na inflaciju.

Kao negativni rizici navode se intenziviranje rata u Ukrajini, novi snažan rast cena roba i inflacije, snažniju globalnu ili regionalnu recesiju i strože uslove finansiranja od očekivanih.

S druge strane, navode, uvođenje evra i ulazak u šengen zonu mogli bi dati jači podsticaj turizmu, trgovini i ulaganjima. Za inflaciju, pak, prevladavaju rizici usmereni na gore, ističe se u priopćenju MMF-a.

Kratkoročna fiskalna politika, kažu, trebalo bi da podstakne pooštravanje monetarne politike i nedoprinosi  povećanju agregatne potražnje. Primećuju, naime, da na tržištu rada nedostaje radne snage, temeljna je inflacija još uvek povišena, a uvođenje evra ublažilo je efekat pooštravanja monetarne politike ESB-a.

Stoga se, kažu, ekspanzivnom fiskalnom politikom stvara rizik za podsticanje domaće potražnje i inflacije, kao i ugrožavanje konkurentnosti Hrvatske.

Potrebno je, između ostalog, ukinuti široko rasprostranjene mere, posebno gornje granice cena energije i porezna rasterećenja.