Projekat SANU i FTN-a: „Rudarenje” tehnikama veštačke inteligencije

Prema rečima Tatjane Davidović, naučne savetnice Matematičkog instituta SANU koja rukovodi projektom, reč je o primeni standardnih i nestandardnih metoda veštačke inteligencije na poboljšanje rada blokčejn tehnologije, a do celokupne realizacije ostala su još tri meseca.

„Znamo da veštačku inteligenciju, kojom smo trenutno svuda okruženi, čine računarski programi koji omogućavaju mašinama, robotima ili algoritmima da reaguju na okolinu i imitiraju inteligentno ponašanje svojstveno ljudima i nekim životinjama”, kaže za „Dnevnik” Tatjana Davidović, navodeći kao jedan od primera ciljane reklame na društvenim mrežama. “Blokčejn je nova tehnologija koja proteklih nekoliko godina uzima maha i isto tako prožima sve sfere života. To je zapravo način distribuiranog čuvanja podataka koji je krenuo iz finansijskog domena, a sada ima primenu u raznim oblastima: tragovini, marketingu, digitalnom glasanju, notarisanju, dok su se u poslednje vreme pojavili pametni ugovori, kratkog veka, koji dve strane međusobno zaključe dok se ne obavi neki posao zbog koga je sačinjen. Sa svakom novom stvari ima i malo zazora, pa je jedna grupa istraživača sa projekta preuzela na sebe da matematičkim teorijama fomalizuje i precizno pokaže kako funkcioniše blokčejn. Naravno, pošto je to internet tehnologija, kao i svaka druga stvar otvorenog pristupa, veoma je podložna napadima, pa su sigurnost, bezbednost, privatnost u takvim sistemima važan problem, te imamo jednu grupu koja se time bavi. Najveći broj nas radi na optimizacionim problemima, pre svega na obezbeđivanju energetski efikasnih blokčejn tehnologija. Čuli smo da bitkoin sistem troši godišnje struje koliko i jedna Irska, Čile ili Finska, što je ekološki neopravdano. U poslednje vreme pojavili su se neki pristupi koji se trude da tu energiju preusmere i iskoriste za još nešto, po principu dva u jedan, recimo za procesiranje digitalnih slika u zdravstvu ili obučavanje neuralnih mreža u nauci i istraživanjima. Mi smo se opredelili za ono čime se bavimo, a to je rešavanje svakodnevnih teških optimizacionih problema. Sav taj posao za koji su angažovani veliki resursi preusmeravamo na rešavanje problema u transportu, raspoređivanju proizvodnih procesa, klasterovanju... Praktično, ne trošimo manje energije, ali je ona iskorišćena za dve stvari istovremeno. S obzirom na to da su neki od nas početnici i da smo morali i da učimo o tome, mislimo da imamo značajne rezultate i da smo opravdali poverenje”.

Kako je napomenula u izlaganju, glavna istraživačka organizacija je Matematički institut Srpske akademije nauka i umetnosti, odakle dolazi većina istraživača, dok su tri koleginice sa Fakulteta tehničkih nauka.

– Učesnici su uglavnom matematičari i poneki elektroinženjer, koji se bave istraživanjima u kriptologiji, logici i optimizaciji. Jedno od naših postignuća jeste da smo uspeli da sve te, naizgled nespojive oblasti, nekako uskladimo – napominje.

Iz njihovog dosadašnjeg rada, dodaje, može se zaključiti da je interakcija između veštačke inteligencije i blokčejna dvosmerna, što je učinilo da pomenuti sistem bude sigurniji i efikasniji, te da se pojave nove logičke teorije i heurističke metode koje daju doprinos razvoju same veštačke inteligencije.

Član SANU prof. dr Igor Dolinka poželeo je uspešan nastavak projekta, koji se može pohvaliti velikim učešćem naučnica.

– Ovih godina, veštačka inteligencija doživljava novu mladost, upravo zahvaljujući spoju matematičkih rezultata i grana kao što su data science i machine learning, a ovaj projekat svakako doprinosi tome. Mi smo 12. maja obeležili Svetski dan žena u nauci, što je sa društvenog stanovišta izuzetno važno, ne samo zbog toga što matematičarka mora biti zdrava, nego što doprinosi boljoj integraciji naučne zajednice globalno i, po mom dubokom uverenju, boljoj prihvaćenosti naučnih rezultata u praktičnoj primeni – zaključio je Dolinka. 

       S. Milačić