Рудан: Књига о слатким и горким стварима које чине живот
БЕОГРАД: Нова књига Ведране Рудан "Пудинг од ванилије" збирка је њених колумни које приказују свакодневни живот, односно ситнице које га чине, а како и сама ауторка каже, књига је о животу и свим оним слатким и горким стварима.
Збирка колумни које је писала у последње три године носи наслов који асоцира на храну и кување, а списатељица за коју је познато да не воли да кува појашњава да је и кухиња једна од неизоставних ствари онога сто чини живот.
Књига је о животу и свим оним слатким стварима, али и горким. Дакле, живот нам је грицкање, гутање, жвакање, а књига је управо о томе, рекла је Рудан за Танјуг.
Каже да тим колумнама поручује себи неку истину, која не мора бити истина и то о љубави, деци, мрзњи политици и католичанству, а уједно приказује слику времена у коме данас живимо.
Књижевница инспирацију налази у свакодневном животу који се стално преплиће у сукобу између лепоте живота и оне црне стране коју са собом носи.
Видим јабуку у цвату, дивим се њеној лепоти и тражим начин да то уклопим у колумну која говори о томе како муж млати жену. То је нешто за моју душу јер живот видим црно бело па тако о њему и пишем, објашњава Рудан.
Не крије да је цео живот највише "дотичу" мржња, насиље и потреба једног људског бића да повређује друго, јер је то, каже, тема којој не може да одоли.
То је оно што ме погађа, саосећам се са жртвом, а разумем злочинца јер их свакодневно виђам и тако схватам његов порив да силом надокнади чињеницу да није људско биће. Схватам жртву која нема снаге да му се одупре што ме увек доведе у стање жестоког беснила, рекла је Рудан.
За своју слободу се, како каже, крваво изборила, јер без ње не може да живи, а борба за њу представља уживање.
Да ми неко одузме слободу умрла бих исти час, истиче Рудан и додаје да треба препознати себе и уживати у животу.
Требало би и знати шта хоћеш, каже Рудан.
Ако ти је лепо да будеш роб, супер, живи свој живот роба, ипак, ја сам се увек осећала боље у улози борца без обзира на цену, дадаје она.
Важну улогу у делима књижевнице игра измишљени лик, унук Креша, јер, каже, воли да пише о осећањима деце, а инспирацију налази у унуци коју обожава.
Открива тајну својим читаоцима да је унуку, за коју каже да је жена 25. века и њена највећа инспирација, претворила у дечака како би је заштитила јер зивимо у времену, како каже, где је све изложено, у којем родитељи рекламирају своју невину децу.
Многе ситуације су измишљене, али дух тог дечака је дух моје унуке, она је моја хероина, навела је Рудан.
