Енциклопедију СНП-а вредело је чекати

Како је, наиме, подсетио др Зоран Ђерић, заменик управника нашег најстаријег професионалног театра, та прва редакција оформљена је 1972, а чинили су је Душан Поповић, као главни и одговорни уредник, проф. др Божидар Ковачек, који је био носилац научноистраживачког пројекта, уредници Милош Hayić, Лука Дотлић и Влада Поповић, те мр Мирослав Радоњић, као секретар редакције.

– Та прва редакција конципирала је ово значајно издање, сачинила азбучник и уз помоћ стотинак сарадника отпочела обраду енциклопедијских јединица. Нажалост, ови послови су почетком деведесетих година прошлог века обустављени, да би у поводу обележавања 150. годишњице театра био учињен покушај да се рад на Енциклопедији настави и приведе крају. Тада су постављени и одређени компромисни оквири, како би посао напокон био окончан, па је тако јединицама обухваћен репертоар до 1986, а ова је године гранична и за особе, односно чланове СНП-а и ауторе извођене на његовој сцени, с тим да се, наравно, њихове биографије редовно ажурирају до данашњих дана – појаснио је др Ђерић.

Осим биографских чињеница о глумцима, певачима, балетским играчима, музичарима, редитељима, кореографима, диригентима, драматурзима, сценографима, костимографима, члановима управе и техничког особља најстаријег професионалног театра у Срба... Енциклопедија садржи и податке о историчарима позоришта и критичарима који су писали о СНП, затим добротворима и другим људима и институцијама који су утицали на рад театра, а ту су, наравно, и детаљи о свим представама изведеним у посматраном периоду, дакле од 1861. до 1986. И тако је најзад, након пуних пола века, захваљујући и финансијској подршци Покрајине, Министарства културе и Фондације „Нови Сад - Европска престоница културе”, из штампе изашао први тим Енциклопедије, који обухвата одреднице од А до И, ускоро ће бити објављен и други, док би трећи требало да се појави до краја године.

Када је реч о другим издањима СНП-а, Ђерић је подсетио на то да обновљено „Позориште”, настарији часопис посвећен театару у нас, чији је први број објављен још 1871. године. У својој актуелној фази лист излази два пута годишње и први број за 2022. појавиће се 28. марта, на Дан СНП-а. Обновљене су такође и неке едиције, попут „Из историје позоришта”, унутар које су публиковане књиге „Живот, књижевно и позоришно дело Анастасија Николића” Иване Илић Киш, као и рукопис Марка Малетина „Сутон војвођанске позоришне традиције”, који је на објављивање чекао још од почетка шездесетих година прошлог века.

Иначе,  је уручена и Награда „Сава Шумановић”, најзначајније признање Међународне изложбе уметности „Арт експо”, и то Стевану Којићу, редовном професору на Катедри за нове ликовне медије Академије уметности у Новом Саду и на Факултету ликовних умјетности на Цетињу. Признање је лауреату уручено у Аули Новосадског сајма, у амбијенту поставке „Секвенце из војвођанске уметности 20. века”, носеће изложбе приредбе „Арт експо” на којој су представљена дела великих новосадских аутора - Јована Солдатовића, Јожефа Ача и Бошка Петровића. Жири, који су творили Сава Степанов, Весна Латиновић и Славица Жарковић, водио се, како је образложено, чињеницом да је Којић један од најзапаженијих уметника средње генерације у чијем је фокусу компјутерско-технолошка уметност, те да његова остварења „на узбудљив и култивисан начин дефинишу јасне естетске и етичке потенцијале” ове уметности.

„Стеван Којић све своје садржинске, визуелно-обликовне и поетске намере дефинише одиста персонализованим естетским системом, који његову стваралачку мисао чини компактном, разложном и читаивом. Због тога Којићев вишегодишњи вциклус мултимедијалних остварења, прецизно насловљен као Самоодрживи системи апсурда, у ери глобалне медијализације, компјутеризације и ране роботике, прецизно разоткрива дух и карактер заланчаног односа појединац-друштво-технологија-природа”, појашњава жири у свом образложењу, уз напомену да Којићева високотехнолошка уметност никада нема карактеристику некаквог утопистичког пројекта, него се ради о својеврсној потврди стварности, потпуно прживљене и проверене гестом којим он као аутор „препознаје, критички анализира, филозофира и разоткрива суштинске манифестације света и времена у коме живимо”.

М. Стајић