Три године и три месеца затвора за бачену бомбу
Михаило Рађеновић (31) из Новог Сада, коме се приписује да је у августу 2017. године, сат после поноћи, бацио бомбу у двориште, услед чије је експлозије оштећена кућа у Улици патријарха Чарнојевића и паркирани аутомобил осуђен је јуче неправоснажно, обједињеном казном на три године и три месеца затвора.
Њему се стављају на терет кривична дела поседовања и ношења оружја и експлозовнијх материја и изазивање опште опасности. Председница већа судија Наташа Војновић у образложењу пресуде навела је да при доношењу одлуке претегнуо убедљив налаз ДНК вештачења стручњака Биолошког факултета из Београда у вези с траговима на екплозивној направи, а одбрана, која је тражила ослобађајућу пресуду за брањеника, најавила је после изреке да ће наставити да се бори за то.
Оптужба и одбрана били су супротних ставова у завршним речима на рочишту крајем протеклог месеца. Иначе, приликом експлозије, у објекту је било људи, али они нису повређени.
Заступница општужног акта, заменик тужиоца Биљна Силађи, прошлог месеца је у завршним речима казала да сматра да је кривица у потпуности доказана, док је бранилац окривљеног адвоката Горан Карадаревић рекао да то није учињено. По њему, стручњаци су навели да су се трагови ДНК могли наћи на експлозивној направи и без директног контакта. Указао је на то да су затечени и трагови других особа, те да није утврђено кад, којим редоследом и како су се они нашли на бомби. Додао је да су се ДНК профили могли оставити без директног контаката и доста времена пре догађаја. Указао је и на то да је полиција осумњичила окривљеног тек три године после догађаја и то без резултата неког оперативног рада. Такође, нагласио је да његов брањеник није имао мотив за поменуто дело и на крају завршних речи тражио ослобађајућу пресуду за њега.
Иначе, током трајања претреса највише пажње су изазивала реаговања на ДНК вештачења, налази вештака и наводи стручног саветника одбране, као и балистички и трасолошки налази стручњака. Одбрана је на једном рочишту предложила да се налаз ДНК, као кључни доказ, издвоји из списа предмета, пред крај доказног поступка. Бранилац оптуженог Карадаревић навео је на једном рочишту да сматра после поновног исказа вештака да је вештачење незаконито урађено.
Prеthodno је др Милица Кецкаревић Марковић с Биолошког факултета у Београду изјавила да се у интерној архиви Билошког факултета налазе ДНК профили из предмета који су они радили, а који се могу по потреби претраживати. Додала је да овај факултет има у овом моменту одређене недоумице, с правне стране, у вези са заштитом приватних податка и након недавних измена Закона о националном ДНК регистру.
На овај акт се позива адвокат Карадаревић, напомињући да на овакву базу има право само МУП, па и стога сматра да је налаз стручњака незаконит.
Како смо писали, окривљени од почетка поступка у потпуности негира дело. Он је изјавио да не познаје људе на поменутој адреси, наводно, нити они њега, па је стога изразито важно ДНК вештачење, на које је одбрана имала озбиљне замерке.
Након што је на рочишту у априлу бранилац окривљеног адвокат Карадаревић навео да је ДНК налаз Биолошког факултета из Београда, који треба да упореди профил оптуженог и трагова кашике бомбе, непрецизан и нејасан, веће је усвојило његов предлог да се поново саслуша вештак који га је сачинио, а који је приступио суду на ранијем рочишту, а и јуче. По браниоцу, он није урађен према правилима струке и онако како се ради у пракси.
М. Вујачић