Галетин: Цене житарица ниске, а храна скупља него икад
БЕОГРАД:Агроекономиста Жарко Галетин изјавио је да је задржавање базичне пољопривредне робе, житарица, из Украјине у црноморским лукама довело до поремећаја на тржишту јер је цена пшенице тиме оборена, због сумње у њен квалитет, а додатну трговину отежава и то што су луке претрпане пшеницом из Украјине.
Имамо апсолутне небулозе и просто невероватне ситуације на тржишту да вам базичне пољопривредне робе као што су пшеница, кукуруз, соја, сунцокрет и остале базичне берзанске робе имају прилично ниску цену, а да су цене хране у свету практично скупље него икад, рекао је Галетин за Танјуг.
Он је рекао да у потпуности разуме фрустрацију пољопривредника у Пољској, Мађарској, Чешкој и Бугарској и мере забране увоза украјинске пшенице.
Чујем да и Бугари траже да се уведе мера забране увоза украјинске пшенице и разумем у крајњој линији и политику ЕУ. Они су добили, да тако кажем пацку, од Европске комисије да та забрана није у складу са политиком ЕУ и европске соилидардности са Украјином, али све више видимо је да се та реч солидарност замењује са речју интерес, рекао је Галетин.
Када је у питању Србија, Галетин каже да је земља ове године имала историјску шансу са извозом на бази својих извозних вишкова који су могли да буду и 1,5 милијарди тона извоза пшенице, што би, како је рекао, био рекорд.
Међутим ушли смо у ситуацију да смо у марту прошле године имали цену на светским берзама по 400 долара за тону, а ми данас имамо нижу цену око 220, 210 долара за тону и светско тржиште, пре свега житарица дакле тих берзанских роба понаша се по принципу споредних судова и оно што се деси на светским берзама неминовно је да ће се прелити и на наше тржиште, оценио је Галетин.
Ипак, посматрајући светске берзе, додаје Галетин, па и продуктну берзу Нови Сад, последњих дана се дешава да је цена у благом расту. Галетин истиче да су уведени прелевмани на млеко, нешто што је Србија морала да учини, без обзира на опомене или како је рекао "жуте картоне" које је држава због тога, добила од Европске комисије.
Ми морамо да предузимамо ад хок појединачне мере, како би се ургентно спасио постојећи ресурс који је спао на ниво од 170.000 рецимо, увозних крава. Тим појединачним мерама да зауставимо тај тренд рецимо пада наше производње, јер Србија, која је да кажемо, од оног наратива да може да храни пола Европе спала на ситуацију да увозимо млеко, свињско смрзнуто месо, поврће. Ми морамо очувати своје ресурсе свим мерама, закључио је Галетин.