"Све активности које је царинска служба до сада предузела усмерене су директно ка томе да се убрза и олакша пословање како би наше компаније постале конкурентније на глобалном тржишту, али и да бисмо створили погоднију пословну климу за стране инвестиције" рекао је Томић у интервјуу за царинску информативну службу.
Поједностављени царински поступци, који су почели да се примењују пре три година, како наводи, омогућили су смањење трошкова, бржи обрт капитала, успостављање квалитетне интерне контроле и усаглашавање наше законске регулативе и праксе са регулативом ЕУ.
Додаје да је значајан помак направљен и што се тиче услова за развој привреде, јер инвеститори више не морају да брину да ли у близини места где улажу постоји царинска испостава или реферат, а поступак може да се обави у било које доба дана или ноћи, током викенда и државних празника.
На питање какви су резултати после годину од уласка Србије у заједнички транзит са државама ЕУ, ЕФТА, Турском и Македонијом, Томић напомиње да српска граница, када је транзит робе у питању, више практично не постоји.
"Бележимо значајан раст транзитних кретања од чак 19 одсто од тренутка када је почела примена Новог компјутеризованог транзитног система (НЦТС) у фебруару 2016.
Границу је прошле године прешло готово пет милиона путника и 200.000 камиона више него 2015", прецизирао је он.
Према његовим речима, још важније је можда то што је повећана конкурентност Коридора 10, и што и више нема бојазни да ће се део превозника одлучити да тај коридор замени неким од оних који пролазе кроз суседне земље.
"Самим тим, већа је упосленост банака, мењачница, угоститељских објеката, ауто сервиса, бензинских станица, повећана је наплата друмских и других такси, чиме је практично спречен одлив годишњих прихода од транзита као важне привредне делатности, што по неким проценама износи између 30 и 50 милиона евра годишње", каже директор Управе царина.
Томић каже да је статус овлашћеног привредног субјекта (ОПС), који омогућава привредном субјекту највиши степен поједностављења царинских процедура, до сада добило девет компанија, и да је посебно поносан на чињеницу да друге земље у региону још не додељују тај статус, што значи да смо се изборили за лидерску позицију и по том основу.
"Према последњим подацима, 285 фирми користи поједностављени поступак ''по фактури'', а 93 има могућност кућног царињења. Неке компаније имају те повластице само у извозу, неке у увозу, а неке и за један и за други поступак".
Према његовим речима, највећи изазов који очекује царинску службу током 2017. је пре свега отварање поглавља 29 - Царинска унија, које ће, уверен је, бити међу првима на листи за које ће Србија ове године добити "зелено светло".
"Отварање тог поглавља је истовремено шанса и изазов. Да бисмо успешно затворили то поглавље, поред транзита који је већ аутоматизован, потребно је да аутоматизујемо и остале царинске поступке (извоз и увоз)", рекао је Томић и најавио почетак припремне фазе за увођење система аутоматизованог извоза у 2017, а потом и тог система за увоз.
"Реч је о дуготрајном и захтевном подухвату за који су потребни озбиљни ресурси и значајна финансијска средства, али када то уведемо, царинска служба ће бити попут свемирског брода - врхунски систем који представља спој последње речи технике и дугогодишњег искуства", закључио је Томић.
