СТАБИЛИЗАЦИЈА ТРЖИШТА НЕКРЕТНИНА У СРБИЈИ На станове, куће и плацеве потрошено 1,5 милијарди евра за три месеца
Подаци Републичког геодетског завода (РГЗ) са тржишта непокретности за трећи квартал 2023. показују да је у Републици Србији настављена стабилизација и смиривање на тржишту након двогодишњег, изразито динамичног раста, који је уследио после избијања пандемије коронавируса.
Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности, у трећем кварталу долази до још умеренијег раста цена станова на нивоу Републике Србије. Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 1,5 милијарди евра, што је за 43 одсто више у односу на трећи квартал 2019. (пре пандемије) и за 10 одсто мање у односу на исти квартал prеthodnе године.
Од 1,5 милијарди евра, чак 478,8 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта. Укупан број купопродаја на тржишту непокретности у трећем кварталу 2023. године у Републици Србији био је 29.248, што је за 7 одсто више у односу на исти квартал 2019. године, пре избијања пандемије коронавируса и за 15,9 одсто мање него у трећем кварталу 2022. године, наводи РГЗ.
Највећи удео у укупном промету непокретности заузима продаја станова (777,9 милиона евра), са учешћем од 52 одсто од укупно прометоване вредности, што је за 4 процентна поена мање него у трећем кварталу 2022. године. За куће је издвојено 131,2 милиона евра (9 одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 107 милиона евра (7 одсто од укупне вредности), за пословне просторе 73,3 милиона евра (5 одсто од укупне вредности), а за пољопривредно земљиште 52,6 милиона евра (4 одсто од укупне вредности).
Највеће цене за станове су постигнуте у Београду, где је најскупљи квадрат продат по цени од 9.475 евра на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан укупне површине 346 метара квадратних, односно 2.219.888 евра на Савском венцу.
Најскупља кућа продата је у градској општини Стари град (Град Београд) за 2.000.000 евра, а најскупље плаћено паркинг место у трећем кварталу плаћено је 48.000 евра. У сегменту староградње међугодишњи раст цена је износио 9,26 одсто, док је у новоградњи, односно куповине од инвеститора, раст цена износио 6,26 одсто, показују подаци Републичког геодетског завода.
Када је реч о начину плаћања, 6,6 одсто свих прометованих непокретности плаћено је из кредита, што је 3 процентна поена мање него лане. У Београду, у трећем кварталу 2023. године за непокретности је издвојено укупно 715,5 милиона евра, од чега је за станове издвојено 456 милиона евра.
Град Београд забележио је и највећи број од 6.316 купопродајних уговора. Упоредо са извештајем са тржишта непокретности, Републички геодетски завод је објавио и РГЗ Индекс цена станова за трећи квартал, који износи 157,03, што представља раст од 1,11 одсто у односу на други квартал. Годишња стопа раста цена је и даље висока и износи 8,20 одсто гледано за целу Републику Србију.
Р. Д.
