СТРАНЦИ ПОЛУДЕЛИ ЗА НЕКРЕТНИНАМА У НОВОМ САДУ Масовно купују станове а никад нису ни посетили град, ЕВО КОЈИ ЈЕ РАЗЛОГ
Према подацима Републичког геодетског завода, удео страних држављана који су власници станова је за годину дана удвостручен, па од укупног броја купаца њих 4,81 имају пребивалиште ван Србије док је 2022. године тај број био 2,93 одсто.
Познаваоци овог тржишта кажу да су купци ван Србије у већини случајева из Русије, Украјине, наши људи који деценијама раде у иностранству, држављани Босне и Херцеговине, а у последње време има купаца и из Израела.
Станове, викендице, апартмане у туристичким местима у Србији купују људи из Региона, како из Босне и Херцеговине, тако из Македоније, али и из Црне Горе. Тренутно су два велика градилишта актуелна како на Златибору тако и на Сребрном језеру. На оба места је у току изградња већег броја стамбених објеката. Оба места су омиљена излетишта Војвођана.
Данча Слалов из „Статус некретнина” каже за „Дневник” да су Руси који купују некретнине у већини случајева из такозване средње или радне класе и нема их много.
- Руси су и раније бирали Нови Сад за улагање. И код њих је доста развијен ИТ сектор, тако да могу одавде да раде. Код нас највише станова купују ИТ стручњаци, који имају од 28 до 40 година. Поред њих, неретко грађани из Републике Српске купују мање станове. Када је реч о онима из држава Европске уније, то су углавном наши људи који су неко време радили ван Србије, па су зарадили новац који желе да уложе у стан или мању кућу – каже Слалов и додаје да најчешће сви они плаћају у кешу.
Неретко се дешава да држављани Европске уније који немају апсолутно никакве везе са Новим Садом, по савету пријатеља, купе неркетнину, али се најпре добро информишу о свему. Букирају смештај у неком хотелу неколико недеља, подробније се упознају с градом и тек онда бирају некретнину. Већина станове плаћа готовином и бирају мање некретнине и куће ван центра града.
Употреба кредитних средстава за финансирање куповине непокретности у 2023. години забележила је смањење у односу на prеthodni период: 7 одсто свих непокретности у Републици Србији купљено је уз учешће кредита, наспрам 11 одсто у 2022. години. Из кредитних средстава најчешће су куповани станови, 17 одсто свих купопродаја станова у 2023. години (9 процентних поена мање него у 2022. години).
Укупна вредност тржишта прометованих непокретности у 2023. години у Републици Србији је износила 6,5 милијарди евра, што је 13 одсто мање у поређењу са рекордном 2022. годином, док је у поређењу са 2019. предпандемијском годином то раст од 57,8одсто. У 2023. години, укупан број реализованих купопродаја непокретности износио је 121.627, што представља смањење од 13одсто у поређењу са 2022. годином. Међутим, у поређењу са предпандемијском 2019. годином, број реализованих уговора о промету је већи за 15,7одсто.
Територијално, највише продаја непокретности остварено је у Војводини (33 одсто), Шумадији и Западној Србији (27 одсто), Граду Београду (23 одсто), док је регион Јужне и Источне Србије забележио удео од 17одсто у броју купопродаја непокретности. Најскупље некретнине мерено ценом по метру квадратном и даље су у Граду Београду и то у комплексу „Београд на води”, где је постигнута цена од 11.475 евра по квадратном метру.
С. Аничић Илић
