У Србији обележен Међународни дан сећања на жртве холокауста

„Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте један од највећих злочина против човечности у историји“, рекао је Ђорђевић.

На обележавању Међународног дана сећања на жртве холокауста код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату, у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту, Ђорђевић је навео да су религијске разлике кроз историју неретко служиле као основни повод за етничке сукобе. Он је зато позвао верске лидере у Србији да се снажније заложе за проналажење и истицање вредности својствених сваком систему веровања, које су по мери сваког човека и не излазе из оквира човечности.

Антисемитизам се појављује и сада

Министар Зоран Ђорђевић поручио је да се антисемитизам у одређеној мери појављује и сада, о чему сведоче изоловани, али и даље присутни инциденти.

„Етничка и религијска мржња и у 20. веку морали су изгледати као рецидиви давно прошлих времена раног средњег века... Утолико више чуди присуство неонацистичке идеологије и погледа на свет у 21. веку, у времену када се сваки појединац путем интернета може сам едуковати и упознати са другим и другачијим од себе, али такође и директно утицати, према личним квалитетима и способностима, да културу којој припада и систем вредности у који верује предочи другима на глобалном нивоу“, рекао је Ђорђевић.

Подсетивши на то је Резолуцијом Генералне скупштине УН 1. новембра 2005. установљен Међународни дан сећања на жртве холокауста, министар је казао да се Генерална скупштина, опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, руководила потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње засноване на предрасудама.

Централној државној церемонији одавања почасти присуствовали су преживели холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, председник Националног савета Рома, министри, представници Скупштине Србије, града Београда, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.

Е. Д.

Пашалић: Холокауст се мора памтити као највећи злочин 

БЕОГРАД: Страхоте холокауста, који је однео више од шест милиона недужних жртава и довео готово до потпуног истребљења једног народа, јесте и мора остати упамћен као један од највећих и најмрачнијих злочина у историји човечанства, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 27. јануара, Међународног дана сећања на жртве Холокауста.

"Стравично страдање јеврејског народа у Другом светском рату опомиње и упозорава да је недостатак толеранције према онима другачије верске, националне или било које друге припадности, предворје и сигуран пут ка највећем злу које људско друштво може доживети", оцењује заштитник грађана. 

Поручујући да је наша обавеза да се увек изнова подсећамо страхота холокауста, Пашалић позива на неговање духа толеранције и суживота, на изградњу друштва у коме ће се различитости поштовати и уважавати, а људска права бескомпромисно штити и унапређивати, наводи се у саопштењу заштитника.

"Обавеза сваке демократске државе је да се супротставља антисемитизаму и сваком облику дискриминације и искључивости, јер су те појаве, па макар биле и изоловани инциденти, присутне и у нашем времену", закључује Пашалић. 

Генерална скупштина УН се, одлучујући о Међународном дану сећања на жртве холокауста, определила за 27. јануар, дан када је 1945. године ослобођен најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи Аушвиц-Биркенау. 

На тај начин УН скрећу пажњу на потребу заштите људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, али и на стално присутну опасност од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.