Проф. др Слађана Јовић: Како сачувати психичко и физичко здравље

Радила је и као професор 24 године на Медицинском факултету у Нишу, а докторирала је из области превентивне медицине.

Шта све може бити одговор на стрес?

– Неки постају уплашени, веома узнемирени, повучени, губе вољу за било каквим активностима или радом, губе апетит, долази до ремећења сна, појаве ноћних мора, поремећаја мишљења и комуникације. Друге особе могу реаговати повишеном агресивношћу, неуобичајеним понашањем или испољавањем непотребне и претеране храбрости, чиме се заправо само одбија суочавање с реалношћу и смањује могућност да се опасност избегне. Ово је често и начин понашања особа које иначе имају проблем са ауторитетима, па одбијајући да поштују препоруке стручњака, имају илузију да су слободни од било каквог ауторитета и наметања туђе воље.

Нико не може да предвиди колико ће ово ванредно стање трајати. Како изгледа живот у условима продуженог стреса?

– Код продуженог дејства стресних фактора, многи поремећаји престају да буду само функционални и могу се манифестовати и на телесној равни. То се пре свега односи на повишен крвни притисак, поремећаје у раду срца, све до ангине пекторис и инфаркта миокарда, чира на желуцу и дванаестопалачном цреву, погоршања шећерне болести и многих других ендокриних болести.

Да ли постоје могућност да се све ове могуће болести предупреде?

– Постоје одређена правила понашања која су потврђена у пракси и могу нам помоћи да се ефикасно супротставимо стресу у ванредним условима. Наш најважнији задатак у овој ситуацији је најпре сачувати свој живот, психичко и физичко здравље, како своје, тако и нама блиских особа и чланова породице. Прво правило би било да будете активни и да планирате дневне обавезе - добро обављен посао на радном месту, уколико радите у овом периоду, као и уобичајени дневни, кућни послови, олакшавају напетост и стварају задовољство постигнутим резултатима. Процес мишљења не трпи вакуум. Уколико не организујемо свој дан и не ангажујемо се размишљањем о пословима које треба обавити, у мислима се можемо вратити непријатним садржајима, што води повећању страха или депресивног расположења.

Правилно дисање

– Истраживања у медицини и психологији су показала да су поједина психичка стања карактеристичан одређени начин дисања. То значи да можемо свесно променити негативно стање у коме се налазимо, једноставном променом начина дисања. Правилно дисање састоји се од три, наизглед, одвојена покрета, која ипак треба да чине једну целину: из такозваног горњег, средњег и доњег дисања. У правилном положају кичме и рамена, при удисају треба прво лагано испунити доњи део плућа (споља се манифестује истурањем трбушног зида), затим средњи (ширењем ребара) и на крају горњи део (подизањем грудног коша и кључних костију). Издисање треба да иде обрнутим редоследом. Покушајте – препоручила је проф. др Слађана Јовић.

Сви имамо изражену потребу за социјалним контактима, а баш је то оно што би требало да избегавамо. Како да се тиме носимо?

– Дружите се и остварујте контакте на начин који је могућ – путем телефона и друштвених мрежа. Све потешкоће се лакше подносе када човек има осећај да припада групи која га подржава, где су особе које су нам драге и блиске. Веома је важно поделити своје проблеме са осталим људима, кроз разговор, јер су те бриге честе и у великој мери заједничке или сличне. Овакво понашање је много боље него изоловати се, бити сам и препустити се нарастању страха и панике. Препоручљиво би било да се избегава дружење са особама које превише драматизују догађаје и могу негативно деловати на остале у групи. Њима треба добронамерно предложити да се обрате за стручну помоћ, на неки од бројева који су доступни јавности.

Обично лекари против депресије саветују шетње, излагање сунцу, физичку активност. Шта радити када су нам те могућности сужене?

– Тачно је да је физичка активност врло делотворна у смањивању последица стреса, за разлику од пасивности, дуготрајног седења и лежања. Благотворно делује гимнастика, разгибавање, истезање као и активности у кући. Поједина истраживања чак потврђују да физичка активност доприноси и у лечењу депресивних стања. Остајање код куће не значи и пасивност. Може да се вежба на тераси или поред отвореног прозора. Засадите биљке о којима ћете се бринути, заливајте их и негујте. У периоду од 10 до 15 сати довољно је да проведете откривених руку двадесетак минута на сунцу да бисте упили дневну дозу за стварање Де-витамина.

За добро здравље и јак имунитет важна је и правилна исхрана. Шта ви препоручујете?

– Потрудите се да на вашем јеловнику буде доста поврћа и воћа, од тога један део обавезно у сировом стању. Унесите бар литар чисте воде дневно. Користите по могућству интегрални хлеб и цела зрна житарица. Млеко и млечни производи, печурке, производи од соје и неколико јаја током недеље могу успешно допунити, или чак и заменити месо. По могућству бирајте месо са мање масноће као што је риба или пилетина. Не треба претеривати са црном кафом, односно не пити више од две шољице на дан. Избегавајте растворене, зашећерене и газиране напитке, као и претерани унос животињских масти и месне прерађевине, јер су пуне масноће, соли и адитива. Храну поделите у пет оброка (три главна и две ужине) и једите само онда када заиста осећате глад, а не из навике. Једите свесно пажљиво жваћући храну. Не треба јести док гледате телевизију или док читате. Такође не треба јести када смо преморени, нити када смо љути, или је нама овладало неко друго непријатно осећање.

Колико је битно да научимо и да се опустимо?

– Многобројни релаксациони програми имају за циљ да нас науче да сами, својом вољом, опустимо мишиће тела, од којих су многи непрекидно у стању јаке напетости. Мишићна релаксација не захтева специјалне услове за извођење, па се може применити готово у свакој ситуацији. Потпуну релаксацију мишића прати и смирено и дубоко дисање, а самим тим и наше мисли постају смирене. Исто тако, важна је и масажа, као и самомасажа, поготово бочних прегибача врата и леђа (где се често повишена напетост и стрес локализују), или само стопала и шака ако је то једино што смо у стању да урадимо. Важно је да знате да колико год да су садашњи догађаји и околности непријатни и тешки, и томе ће доћи крај. Треба и током тешког животног периода сачувати своје здравље и животну енергију, да би, када ванредно стање прође могли да градимо бољи живот за све нас.

Марина Јабланов Стојановић