Мајка га је оставила по рођењу, а у крило га је прихватила бака која га је одгајила од његових 15 дана. Данас њу зове мама, јер за другу не зна. Вредан је, поштен и паметан дечак. Иако још увек само дете, са жаром у очима обавља све сеоске послове на имању, јер је већ свестан да само уз свој рад једног дана може постати домаћин.
„Све знам да радим и није ми тешко. Косим ливаде, носим траву, храним животиње.. Крмачу сам једну продао, па сам купио женско теле, зове се Ружа. Желим једног дана да и ја имам своју кућу и пуну шталу, овце и краве, трактор“, каже за РИНУ Радоје.
Бака Мира осим Радоја у свом мајчинском крилу одгаја и унуку од настрадале кћерке, Ивону која исто има 12 година. Сви заједно живе у малој, трошној кућици која прокишњава. Све је дотрајало и неусловно, ипак заједно се боре да од приземљуше направе свој дом. Радојева соба има прозор који геда у шталу, која је надограђена на оронули кућерак. Али, он скромно каже да лепши поглед и не жели да има јер много воли животиње.
„Ја сам Радоја узела од килограм меса. Од мог братанића жена се породила и оставила га, а ја сам од тада ишла по Центру за социјални рад и добила сам старатељство. Желела сам да му колико толико пружим љубав и дом. Он зна да сам ја њему бака, али ме од кад зна за себе зове мама. Он и Ивона су мој мотив да се борим. Годинама сам радила у надници и све што бих зарадила давала сам да они имају, од тешког рада и ја сам се разболела, али настављам да се борим за њих. Деца су ми добра, већ су доста зрелија од својих вршњака. Знам да Радоја у школи деца зезају јер живи у лошим условима и видим му жељу у очима да он ради и то промени, ја због њега не могу да одустанем“, са сузама у очима прича Мира Мирковић.
Добри људи чули су за ову њихову тужну причу и организовали се да помогну. Весна Младеновић из Горњег Милановца и лично је дошло до Радоја и његове баке и сестре, обишла их и купила понешто што су желели, а нису могли да приуште. Тако је Радоје пре двадесетак дана добио свој први мобилни телефон.
„Сазнала сам за њих и желела сам некако да помогнем. Кад сам дошла видела сам да заиста живе у јако тешким условима. Кућа је јако неусловна, тако да смо се организовали да се ова кућа што имају мало окречи и среди“, каже Весна.
Чачанско такси удружење Пинк такси је такође дало свој допринос И бесплатно је возило раднике до овог села, али оно што је циљ јесте да се овој намученој породици додатно помогне.
„Лето је пред нама, надам се да ће се још добрих људи јавити да саградимо нову кућицу за њих. Напунити шталу са још мало стоке, како би Радоју дали још већи елан да се труди, да буде срећан И једног дана прави моравски домаћин“, рекао је Иван Младеновић такође један од инцијатора ове хумане мисије.
За све оне који желе да помогну, новац могу уплатити на име Марковић Мира, текући рачун у HALKBANK 155-3800181190350-94, Град Чачак.
(РИНА)
