Трећина погинулих у несрећама старији од 65 година
Прошле године у Србији у саобраћајним несрећама погинуло је 534 људи, тешко повређено 3.322, а лакше 17.068.
У недавно објављеној анализи Агенције за безбедност саобраћаја констатује се да је у прошлој години укупан број саобраћајних незгода смањен 0,1 одсто, број саобраћајних незгода с погинулим лицима је повећан 0,6 посто, а с повређенима смањен 0,1 одсто.
Број погинулих и повређених лица је, такође, смањен у 2019. години. У 2019. години је погинуло 14 лица мање, што је смањење од 2,6 одсто, број тешких телесних повреда је смањен за пола процента, а лаких 2,5 одсто.
У нашој републици лане је страдало 167 људи старости 65 и више година, што чини 31 одсто укупног броја погинулих у саобраћају. У 2019. години повређено је 2.295 лица старости 65+, што је око 11 одсто укупног броја повређених у саобраћају.
„Анализом броја погинулих лица старости 65+ по годинама, може се уочити да није успостављен тренд смањења броја погинулих из те старосне категорије. Највише лица старости 65+ погинуло је 2012. године (187), а најмање 2014. године (130) и 2016. године (146)”, наводи се у анализи.
У посматраном периоду није успостављен ни тренд смањења броја повређених лица старости 65+ – повреде је задобило 2.295 људи.
Од укупног броја погинулих лица 65+, готово половину, односно 46 одсто, чине возачи, 40 процената пешаци, 13 одсто путници, а једно лице није било учесник у саобраћају.
Повређена лица у својству возача чине 44 одсто, у својству пешака 30 процената, у својству путника 26 одсто, а једно лице није било учесник у саобраћају.
Од укупно 77 погинулих возача, 32 су управљала путничким аутомобилом (42 одсто), 30 бициклом (39 одсто), осам трактором (десет одсто), а пет мопедом (шест одсто).
Од укупно 67 погинулих пешака, 42 су настрадала у саобраћајним незгодама с путничким возилом (63 одсто), а 13 у саобраћајним незгодама с теретним возилом (19 одсто).
Од укупно 22 погинула путника, 17 је било у путничком возилу, три у трактору и два у аутобусу. Једно настрадало лице није учесник у саобраћају.
Највише погинулих лица из старосне категорије 65+ имало је 65, 66 и 70 година (по 12 и 13), а затим по 71 и 74 године (по 11) и 72 године (десет). Највише повређених лица из старосне категорије 65+ имало је од 65 до 72 година.
У старосној групи 65+ погинули мушкарци чине 68 одсто. Највише њих је страдало у својству возача.
И међу повређенима је било највише мушкараца – 56 одсто.
Највише жена страдало је у својству пешака, затим као путнице и као возачи.
Најкритичније између седам и 20 часова
Возачи и путници из старосне категорије 65+ су у највећој мери (95 одсто) смртно страдали између седам и 20 часова (95). Највећи број возача и путника из старосне категорије 65+ је повређен од осам до 19 часова (83 процента).
Пешаци из старосне категорије 65+ су у највећој мери смртно страдали од осам до 11 часова и од 16 до 21 час. Највећи број пешака из старосне категорије 65+ је повређен између осам и 19 часова.
Посматрано по месецима, највише лица старости 65+ смртно је страдало од јуна до новембра, а посебно се издваја октобар (24). Најмање лица старости 65+ смртно је страдало у јануару и фебруару (по седам).
Највише лица старости 65+ је повређено од јуна до децембра, при чему се посебно издвајају септембар (251), октобар (269) и новембар (252). Најмање их је повређено у јануару (94).
Посматрано по данима у току недеље, највише лица старости 65+ смртно је страдало у петак (34), а најмање у суботу (17)
М. Бозокин