Ромић негира убиство Ћурувије и подсећа на сведочење Прпе

Износећи одбрану на поновљеном суђењу, Ромић је подсетио да једини сведок и очевидац злочина, Ћурувијина партнерка Бранка Прпа, није ни њега ни другог оптуженог за саизвршилаштво у убиству Мирослава Курака, препознала као извршиоце.



Она је, напротив, пред судом сведоцицла да Ромић и Курак нису особе које је у време убиства Ћурувије у Светогорској улиц,и 11. априла 1999. године, видела у хаустору зграде.



Ромићу и још тројици осумњичених из РДБ-а суђење за убиство Ћурувије понавља се по налогу Апелационог суда који је укинуо првостепену пресуду којом су били осуђени на вишедеценијске казне затвора, укупно на 100 година.



Суђење се понавља и тадашњем шефу Ресора државне безбености Радомиру Марковићу, београдског центра ДБ-а Милану Радоњићу и припаднику резервног састава ДБ-а Мирославу Кураку, који је у бекству, па му се суди у одсуству.



За Кураком је на снази међународна потерница.



Марковић и Радоњић јуче су изнели своје одбране негирајући кривицу.



Ромић је током изношења подсетио да је у поступку саслушано више од 100 сведока, изведено много доказа, али да ниједан није указао да су он и Курак извршили убиство Ћурувије.



"Једини сведок, Бранка Прва, која је Ћурувију држала за руку у време убиства, која је истовремено оштећена и жртва каже да Курак није извршилац, да то нисам ни ја. Обзиром на њено сведоцење, обзиром да нема материјалних, форензичких, ДНК или неких других трагова, обзиром да извештај телекомуникација показује да у време извршења, а то је на основу свих доказа из списа око 17 сати, нисмо ни били у близини лица места, ни Курак а ни ја, не знам на основу чега нас је тужилац оптужио", прецизирао је оптужени Ромић.



Он сматра да је овде реч о "монтираном процесу који нема за циљ откривање истине".



Осврћући се на мотив убиства, он тврди да то није било гушење слободе медија, јер у време убиства Славко Ћурувија није био власник нити главни уредник новина, пошто две његове новине у то време нису излазиле већ седам месеци.



Током изношења одбране, споменуо је и бели "голф" који се у оптужници помиње као аутомобил коришћен у убиству.



"Што се тице фамозног белог ''голфа'', изведени су докази да га нисам користио на дан убиства, нарочито не у време убиства. Не постоји чак ни један доказ, ни један сведок који је изјавио да је бели ''голф'' тога дана виђен на лицу места, или у близини лица места, нити да је коришћен у извршењу кривичног дела", напоменуо је Ромић.



Истакао је и да је одбрана дошла до сазнања да је БИА сачинила извештај о телекомуникацијама 22. децембра 2013. године, али да је тај доказ "прикривен".



Насупрот укинутој пресуди у којој је NN лице означено као непосредни извршилац убиства Ћурувије, у оптужиници, по којој се свима суди, тврди се да је Ћурувију убио Курак, а да му је саучесник био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.



Остали су доступни суду - Марковић издржава затворску казну од 40 година због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а Радоњић и Ромић су већ три и по године у кућном притвору, а prеthodno и три и по године у притвору.



Поновљени процес кренуо је почетком октобра 2020. године, када су се сва тројица кратко изјаснили да нису криви.



Апелациони суд у Београду укинуо је 7. септембра првостепену пресуду за ово убиство са образложењем да је првостепени суд прекорачио оптужбу увођењем NN лица у тај случај, као и додавањем радњи оптуженима за које се не терете оптужницом тужилаштва за организовани криминал.



Према укинутој пресуди, Ћурувију је убило NN лице, а ДБ-овци за то припремили "терен".



Тужилаштво је на поновљеном суђењу остало при наводима своје оптужнице да је убиство Ћурувије почињено по налогу непознате особе из врха тадашње власти, као и да је Марковић за то ангажовао Радоњића, а он Ромића и Курака.



Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, а ради очувања постојеће власти".



Убијен је на Ускрс 1999. године, у дворшту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе "Дневног телеграфа", а са њим је тада била Бранка Прпа.